Дипломатска прљава игра

Москва негодује због одлуке америчког суда у вези с колекцијом Шнејерсона. У складу с изјавом МСП РФ, Москва намерава да да „жесток одговор“ у случају заплене руске државне имовине. Ради се о томе што је суд већ донео одлуку: Русија треба да плаћа дневну казну у износу од 50.000 долара док колекција не буде предата јеврејском хасидском покрету „Хабад Љубавич“ (резиденција у Њујорку).

Данас се дела талмудске литературе, раритети јеврејске штампе, као и друге вредне књиге чувају у Руској државној библиотеци. Прича везана за библиотеку рабина Шнејерсона почела је 1915. године, кад је први пут напустила двориште рабина у Љубавичима (село у Смоленској области у Русији) и пренета на чување. Било је потребно да се раритети заштите од војних дејстава која су била све ближа. После револуције бољшевици су национализовали 12.000 књига и 50.000 докумената. У току првих година совјетске власти имигранти-представници заједнице су захтевали да им се врате књиге, али безуспешно.

Питање о томе да књиге треба изнети из Русије поново се појавило крајем 80-их година. Представници заједнице хасида су чак ангажовали познатог америчког бизнисмена Арманда Хамера. Данас, кад је ова тема поново избила у први план, своју тачку гледишта све чешће износе научници. Књиге, рукописи и документи треба да остану у просторијама за чување у библиотекама, уверен је доктор историјских наука Семјон Јакерсон:

- Све велике светске библиотеке су формиране управо на основу приватних колекција. Нажалост, многе од њих нису ту доспеле на најпријатнији начин. Данас је, с моје тачке гледишта, књиге, као и друге артефакте културе, боље чувати у музејима и библиотекама него у црквама и храмовима. Лењинска библиотека је сасвим одговарајуће место за њихово чување.

Ако је реч о конкретној колекцији Шнејерсона, за њу су створени сви неопходни услови. Ево шта о сали у којој се налази колекција, каже стручњак Центра за источну књижевност Руске Државне библиотеке Марија Хајцева:

- Она је у потпуности прилагођена, како за дуготрајно чување књига из колекције породице Шнејерсон, тако и за обављање религиозних обреда. Књиге из колекције породице Шнејерсон се издају на општим основама.

Међутим, овде се одмах појављују још два проблема, које прећуткују представници религиозног покрета „Хабад Љубавич“. Први је повезан с отвореношћу фондова у случају предаје, а други се тиче самих књига, подсећа Семјон Јакерсон:

- Постоји извесна опасност. Јер, кад се библиотека враћа у руке одређене заједнице, она постаје мање доступна. Још једно спорно питање јесте које књиге, које се данас налазе у Лењинки се могу дефинисати као библиотека Шнејерсона, а које не. И колико ја схватам, нема стопостотне усаглашености међу странама које књиге спадају у библиотеку Шнејерсона. Јер, то је само условни назив.

Практично, инсистира стручњак, ради се о томе да представници „Хабад Љубавич“ једноставно не желе да раде с књигама које се налазе на чувању у Русији. Библиотеци је место само у Русији, уверена је ректор Државне јеврејске академије „Мајмонид“ Вероника Ирина-Коган:

- Нашла сам је после 80-годишњег нестанка у Лењинској библиотеци. Од првог дана кад сам је нашла сматрам да не треба да напушта границе Русије зато што је сакупљана за руске Јевреје, руске рабине и руске религиозне шешиве (високошколска јеврејска верска установа). То је наша заједничка својина. И родитељи оних хасида који данас живе у Америци, живели су овде, у Љубавичима.

Дакле, многи стручњаци долазе до закључка да треба размотрити варијанте за предају ове колекције руској јеврејској заједници или једној од јеврејских образовних установа. Међутим, ово питање захтева темељно, не само правно, већ и културолошко испитивање. Како је најновију одлуку суда у Вашингтону окарактерисала Вероника Ирина-Коган, „актуализација овог питања је повезана с адекватном реакцијом Русије на „акт Магнитског“. То је дипломатска прљава игра, а не култура, сећање и религија.“