BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Потписан највећи кредит који су икада добиле српске железнице

15.01.2013. год.

Крајем прошле недеље је потписан највећи кредит који су икада добиле српске железнице и тиме су створене претпоставке за суштинску модернизацију саобраћајне инфраструктуре у Србији. Руски државни извозни кредит у износу од 800 милиона долара је, по речима србског министра финансија, добијен под изузетно повољним условима и он ће омогућити да се запосли много домаћих грађевинских предузећа.

Ради се о кредиту који је оцењен као изузетно повољан, с обзиром да је каматна стопа нижа од тржишне, а о свим детаљима уговора биће обавештена и најшира јавност када он доспе пред посланике србског парламента на ратификацију. Конкретно, договорено је да период враћања кредита буде чак до 2031. године, јер након повлачења сваке транше кредита Србија има четири године грејс периода, као и 10 година отплате. А посебно је истакнуто да ће камата износити 4,1%, што је свакако нижа каматна стопа од тржишне.

Руска државна „Банка за развој и спољну економску делатност“ и Народна Банка Србије су у складу са уговором овлашћене банке преко којих ће се кредит користити и враћати. По речима руског министра који је ставио свој потпис на уговор, новац из кредита ће већ ове године бити на располагању Србији, тако да ће та финансијска средства врло брзо моћи да учествују у развоју економије земље.

Подсетимо, новац из кредита ће бити употребљен за обнову железничке транспортне магистрале од међународног значаја уздуж коридора 10, као и за реконструкцију железничке пруге Београд-Бар, на оном њеном делу који пролази кроз Србију, што ће коштати око 200 милиона евра. Међутим, први пројекат који ће бити финансиран из поменутог руског кредита биће ревитализација и електрификација железничке пруге која повезује Београд и Панчево, и за ту намену ће бити издвојено 50 милиона евра, а радови би требало да почну на пролеће ове године. Најскупљи појединачни пројекат модернизације србских железница се односи на изградњу пруге од Ваљева до Лознице, која ће коштати 275 милиона евра. Такође, из овог кредита се током 2013. године планира и куповина нових руских дизел-моторних локомотива у укупној вредности од 100 милиона евра.

Захваљујући руском кредиту који је управо потписан, корист ће имати и српске и руске компаније које ће бити ангажоване на реализацији ових великих пројеката, а главни резултат ће бити подизање ефикасности и безбедности саобраћаја на осетно виши степен, као и повећање брзине којом возови саобраћају у Србији преко главних железничких праваца.

На церемонији потписивања уговора о кредиту у Москви, могла су се чути и надања да ће по том истом моделу и у будућности бити реализовано много других привредних пројеката у Србији. Ако би се то остварило у пракси, у шта не треба сумњати, онда би то био додатни подстицај развоју економске сарадње и јачању међусобне сарадње.

Том приликом је истакнуто да Русија и Србија заједно могу да реализују пројекте и у другим областима, а то конкретно значи да се разматрала и могућност инвестирања појединих крупних руских корпорација у Србију. Из тог разлога су се високи представници Србије и Русије договорили да се већ за неколико недеља поново сретну, како би размотрили могућности приватизације неких србских компанија. У сваком случају, може се очекивати наставак плодне сарадње, која је потврђена и овим, управо потписаним уговором, вредним 800 милиона долара за обнову српске железничке инфраструктуре.

А његовом реализацијом, грађани Србије и туристи који путују србским возовима, требало би да буду много задовољнији брзином и удобношћу путовања, него што је то било годинама до сада.

Ратко Паић,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: SXC.hu/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Америчка помоћ неће бити довољна да заустави руске снаге, изјавио је Дмитриј Кулеба


Заменик министра одбране Тимур Иванов је годинама под сумњом, наводе медији

Председник Ебрахим Раиси упутио је оштро упозорење западном Јерусалиму


Министар спољних послова Дмитро Кулеба објаснио је да украјински конзолати више неће служити борбеним мушкарцима који бораве у иностранству

Естонски министар унутрашњих послова Лаури Лаанеметс је раније такође предложио да се Руска православна црква означи као терористичка организација


Руски министар одбране Сергеј Шојгу поделио је најновије процене кијевских жртава на бојном пољу


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА