Како смањити незапосленост у Србији?

Председник владе Србије је гостујући у популарној емисији „Жикина шареница“ на првом програму српске државне телевизије изјавио да „није у реду што Србија има највећу инфлацију у региону и највећу стопу незапослености“ и нагласио да због тога морамо да се окренемо ка ЕУ.

Премијер Дачић је том приликом пропустио да детаљније објасни узрочно-последичну везу смањења инфлације и незапослености у Србији са њеним окретањем ка Европској унији, па је стога занимљиво погледати какво је чињенично стање по том питању.

Дакле, према званичним подацима које је објавио Европски статистички завод Еуростат, у Европској унији је у периоду од последњих годину дана без посла остало око 2 милиона њених становника, па је незапосленост још средином прошле године убедљиво премашила 10 процената. То значи да у Европској унији има око 25 милиона незапослених, при чему је стопа незапослености далеко највећа у Шпанији и Грчкој, земљама које су највише погођене финансијском кризом, и тамо се она креће око 25%, што је чак за нијансу већи проценат незапослености него тренутно у Србији.

Међу младим људима, који су сигурно највише заинтересовани за то да нађу посао и започну самосталан живот, стопа незапослености у Европској унији је још и већа, и она износи знатно преко 20 посто на нивоу целе Уније. Она је убедљиво највиша у тој истој Грчкој и Шпанији, у којима незапосленост младих износи преко 50 процената, што буквално значи да тамо има више младих људи који су незапослени, него оних који могу да се похвале било каквим радним местом. Изражено у апсолутним бројкама, то значи да у Европској унији има око 5 и по милиона млађих од 25 година који немају посао.

Иначе, премијер Дачић је гостујући на телевизији посебно поменуо Бугарску као пример земље која је имала практичне користи од свог чланства у Унији, па је то разлог да се каже неколико података и о тој земљи.

Наиме, како је сасвим недавно саопштено у Привредној комори Бугарске, у тој држави свако пето предузеће планира да отпусти раднике у 2013. години. Стопа незапослености у Бугарској је у сталном порасту већ дужи низ година, па је тако 2008. године, убрзо након њеног уласка у ЕУ, незапосленост износила 6,3 посто, а затим је сваке године расла, прво на 7,6 посто, затим на 9,5 посто, да би сада износила већ преко 12%, са тенденцијом даљег раста. Уосталом, и сам председник тамошње привредне коморе, изјавио је тим поводом да у Бугарској има све више квалификоване радне снаге на улицама.

Стога, као што се може видети из службених података, не може се тачно закључити на основу чега је србски премијер успоставио логичку везу између окретања ка Европској унији и последичног смањења незапослености у Србији.

Сасвим супротно, ако решење за велику незапосленост лежи у окретању оним земљама које имају изузетно ниску стопу незапослености, онда би добро било поменути најновије податке из Русије, који кажу да је сада стопа незапослености у Русији на рекордно ниском нивоу од око 5 посто радно способног становништва.Представница руске владе је рекла да Русија још никада у својој историји није достигла тако низак ниво незапослености и да су веома поносни због тога. Она је још дословно изјавила да руска привреда има велики потенцијал за отварање нових радних места, те да Русија има велику предност у односу на европске земље јер је ЕУ буквално искористила све могућности за отварање нових радних места.

У сваком случају, економски стручњаци се слажу у томе да решење за проблем незапослености у Србији лежи у повећању производње и у извозу на она тржишта на којима је још могуће пласирати српске производе. А тада ће и незапосленост да се смањи, на задовољство грађана и премијера Дачића.

Ратко Паић,