825. годишњица успомене на Илију Муромца

Пре 825 година се упокојио Илија Муромец, чудо од јунака, херој старих руских епова и савремених дечијих анимационих филмова. Све до сада се воде дискусије о реалности те историјске личности.

Међутим, 1. јануара се у православним храмовима светкује преподобни Илија Печерски. Тог дана је тачно пре 825 славни ратник, који је уместо мача узео у руке бројанице, завршио свој овоземаљски пут. Истраживачи сматрају да је он погинуо у борби, бранећи свој манастир – Кијево-Печерску лавру од напада номада.

Илија Муромец је од прастарог доба познат не само у Русији. У немачким епским песмама из 13. века он се помиње као моћни витез Илија Руски. У скандинавским сагама га називају братом Кијевског кнеза Владимира. Међутим, тврдње о кнежевском пореклу не одговарају домаћим изворима. На чувеној слици Виктора Васнецова Три јунака приказани су Добриња Никитич бољарског порекла, Аљоша Попович из свештеничког сталежа и најјачи заштитник отаџбине пореклом из обичног народа, - каже уредник православног омладинског часописа Наследник протојереј Максим Первозвански.

- Народна епска песма почиње од тога да је живео једном сељак Иван Тимофејевич, жена му је била Ефросиња Јаковлевна. Родио им се син Иљуша. Реални Илија Муромец је додао својим ратним подвизима и духовни монашки подвиг. То је лик ратника, који је постао и духовни ратник у борби против ђавола. То је важан момент у животу Илије Муромца.

Животни пут Илије Муромца су касније поновили и други славни заштитници Отаџбине. То су војсковође Александар Невски, херој Куликовске битке Александар Пересвет, чувени адмирал Фјодор Ушаков. Можемо да се сетимо и патријарха Пимена, који је у време Великог Отаџбинског рата био командант чете. Данас руски граничари, пилоти стратешке авијације и војници Ракетних снага стратешке намене сматрају својим небеским покровитељем преподобног Илију. О томе да је Муромец погинуо у борби сведоче резултати истраживања његових моштију, која је спровела академска комисија 1988. године, - каже представник Ходочасничког центра Кивско-Печерске Лавре Неонила Ворсина.

- Научна истраживања су потврдила чињеницу да је то био велики ратник. О томе сведоче бројне ране. Од своје друге године, вероватно због неког оболења, он није ходао. Он је успео да прохода, када је имао 30 година, што је у то време било чудо. Са оружјем у рукама је он бранио Веру и Отаџбину. Вероватно је Илија Муромец погинуо на бојишту, јер левом пробушеном руком он затвара рану од копља у области срца.

Сахранили су Илију Муромца у главном кијевском храму – Софијској саборној цркви поред гроба кнеза Јарослава Мудрог. У 16. столећу његове су мошти пренели у Кијево-Печерску лавру. Из епских песама је познато да је Илија кренуо да брани руске границе из града Мурома. У том древном граду Владимирске области се налази музеј са експозицијом, посвећеном легендарном хероју. У градском парку се налази споменик Илији Муромцу. Његов аутор, вајар Вјачеслав Кликов, приказао је јунака-монаха у монашкој одежди, преко које је панцир-кошуља. У десној руци Муромца је подигнути над главом мач, у левој је крст, који држи на грудима.