Почетна страница > Новости
У Москви постоји уверење да су Вашингтон, Лондон и друге западне престонице, а не Кијев, прави доносиоци одлука када је у питању Украјина, објаснио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Он је рекао да су, по савету САД-а и Велике Британије, кијевски преговарачи одустали од оквирног споразума постигнутог прошлог месеца у Истанбулу.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
.jpg)
Остале новости из рубрике »
РТ: Позиција Украјине одређује се у Вашингтону, Лондону и другим западним престоницама - Лавров
26.04.2022. год.
У Москви постоји уверење да су Вашингтон, Лондон и друге западне престонице, а не Кијев, прави доносиоци одлука када је у питању Украјина, објаснио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Он је рекао да су, по савету САД-а и Велике Британије, кијевски преговарачи одустали од оквирног споразума постигнутог прошлог месеца у Истанбулу.
Украјински и руски преговарачи састали су се у Турској крајем марта. Русија је затим узела предлог Украјине, ставила га у „уговорни“ формат и послала у Кијев, да би со потом вратиле „радикално другачије“ идеје што је био „огромни корак уназад“, рекао је Лавров у интервјуу уа Први канал.
„Поуздано знамо да ни САД, као ни Велика Британија, која на све могуће начине покушава да надокнади свој тренутни усамљени статус након изласка из ЕУ, нису саветовале Зеленског да убрза преговоре, већ да сваки пут пооштри своју позицију“, рекао је Лавров. Повлачење после Истанбула, додао је Лавров, „урађено је по савету наших америчких или британских колега. Можда су и Пољаци и Балти одиграли неку улогу ту“.
У међувремену, западни лидери, као што су британски премијер Борис Џонсон и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ дали су изјаве да Русија „мора бити поражена“ и да сукоб треба да се реши „на бојном пољу“, док шаљу оружје у Кијев, приметио је Лавров.
„Поуздано знамо да ни САД, као ни Велика Британија, која на све могуће начине покушава да надокнади свој тренутни усамљени статус након изласка из ЕУ, нису саветовале Зеленског да убрза преговоре, већ да сваки пут пооштри своју позицију“, рекао је Лавров. Повлачење после Истанбула, додао је Лавров, „урађено је по савету наших америчких или британских колега. Можда су и Пољаци и Балти одиграли неку улогу ту“.
У међувремену, западни лидери, као што су британски премијер Борис Џонсон и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ дали су изјаве да Русија „мора бити поражена“ и да сукоб треба да се реши „на бојном пољу“, док шаљу оружје у Кијев, приметио је Лавров.
„То оружје је легитимна мета за руске оружане снаге“, рекао је министар спољних послова.
„Складишта, укључујући и запад Украјине, више пута су постала таква мета. Како другачије? НАТО у суштини иде у рат са Русијом преко проксија и наоружава га.”
Док „износи чини“ против Трећег светског рата, Запад подгрева сукоб оружјем и нада се да ће се Украјина „борити против Русије до последњег човека“ како би нашкодио Москви, рекао је Лавров.
„Складишта, укључујући и запад Украјине, више пута су постала таква мета. Како другачије? НАТО у суштини иде у рат са Русијом преко проксија и наоружава га.”
Док „износи чини“ против Трећег светског рата, Запад подгрева сукоб оружјем и нада се да ће се Украјина „борити против Русије до последњег човека“ како би нашкодио Москви, рекао је Лавров.
„Знате, добра воља није неограничена“, додао је он.
„Ако није узвраћена, онда то не доприноси процесу преговора. Као и раније, многи од нас су уверени, као што сам већ поменуо, да се права позиција Украјине одређује у Вашингтону, Лондону и другим западним престоницама“, рекао је он, напомињући да су неки политиколози навели да треба разговарати са НАТО-ом, а не са Зеленским.
Међутим, Лавров је такође истакао да Русија није имала много среће да директно разговара са НАТО-ом. Када је Москва у децембру 2021. представила своје безбедносне предлоге САД-у и НАТО-у, они су љубазно саслушани, а затим игнорисани.
„Прилично непристојно су јасно ставили до знања да оно што је потребно за нашу безбедност, да није на нама да одлучујемо“, рекао је Лавров.
Циљеви „специјалне војне операције“ коју је руски председник Владимир Путин објавио 24. фебруара нису се променили, рекао је Лавров – уништавање војне инфраструктуре у Украјини која прети Русији, са најстрожијим мерама како би се свака штета по цивилно становништво свела на минимум.
„Ако није узвраћена, онда то не доприноси процесу преговора. Као и раније, многи од нас су уверени, као што сам већ поменуо, да се права позиција Украјине одређује у Вашингтону, Лондону и другим западним престоницама“, рекао је он, напомињући да су неки политиколози навели да треба разговарати са НАТО-ом, а не са Зеленским.
Међутим, Лавров је такође истакао да Русија није имала много среће да директно разговара са НАТО-ом. Када је Москва у децембру 2021. представила своје безбедносне предлоге САД-у и НАТО-у, они су љубазно саслушани, а затим игнорисани.
„Прилично непристојно су јасно ставили до знања да оно што је потребно за нашу безбедност, да није на нама да одлучујемо“, рекао је Лавров.
Циљеви „специјалне војне операције“ коју је руски председник Владимир Путин објавио 24. фебруара нису се променили, рекао је Лавров – уништавање војне инфраструктуре у Украјини која прети Русији, са најстрожијим мерама како би се свака штета по цивилно становништво свела на минимум.
Лавров је такође навео како би се сукоб могао завршити.
„Као у свакој ситуацији у којој се користе оружане снаге, све ће се завршити споразумом“, рекао је он.
„Али његови параметри ће бити одређени фазом непријатељстава у којој буду када споразум постане стварност.“
Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.
„Као у свакој ситуацији у којој се користе оружане снаге, све ће се завршити споразумом“, рекао је он.
„Али његови параметри ће бити одређени фазом непријатељстава у којој буду када споразум постане стварност.“
Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.
Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.
Извор: РТ
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti
- Извор
- Танјуг
- фото: © Министерство иностранных дел Российской Федерации/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
САД шаљу оружје у вредности од 400 милиона долара како би помогле Кијеву да задржи могући притисак Москве на Харков
Чекамо те на другој трци картинг шампионата!
делегација у ОЕБС-у Републике Азербејџан, Републике Белорусије, Републике Јерменије, Републике Казахстан, Киргиске Републике, Руске Федерације, Републике Србије, Републике Таџикистан, Туркменистана и Републике Узбекистан поводом 79. годишњице Победе над нацизмом у...
Стање на дан 13:00 10.05.2024.
Западне земље „сањају“ о брисању Русије каква она сада постоји, изјавио је председник
Муниција је коришћена против насељених центара, изјавио је амерички председник
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
