BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

НАТО: Русија преко медија на србском језику демонизијуе САД и НАТО, распирује међуетничке напетости и представља ЕУ као антисрпску организацију

НАТО: Русија преко медија на србском језику демонизијуе САД и НАТО, распирује међуетничке напетости и представља ЕУ као антисрпску организацију
22.12.2020. год.


НАТО је оптужио Русију да демонизијуе САД и НАТО, распирује међуетничке напетости и представља ЕУ као антисрпску организацију.

Преносимо део текста:

"Демонизација Сједињених Америчких Држава и НАТО-а; представљање ЕУ као слабе и подељене; рекламирање руске војне моћи и супериорност вакцине против коронавируса и тврдњи да су западни произвођачи вакцина корумпирани и појачавање перцепције претњи, митова и етничких тензија - то су међу најчешћим темама дезинформација које је Кремљ промовисао у медијима на западном Балкану на србском језику. Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија највише су погођене руским информационим операцијама које покушавају да поткопају Европску унију и НАТО у региону.


У ширем смислу, дезинформације су ендемски феномен на западном Балкану изазван унутрашњим факторима. Без изузетка, погођене су све нације у региону. Када је реч о страним дезинформацијама, сматра се да је Србија у епицентру. Најновија студија о дезинформацијама Европског парламента назвала га је „лансирном тачком за руске операције дезинформација на западном Балкану“.


Проток информација између земаља у региону је без граница. Блиске социјалне, историјске и културне везе између Србије, ентитета босанских Срба Републике Српске и Црне Горе значе да готово сви медијски наративи, укључујући дезинформације, свакодневно прелазе границе.

Медијски садржај под покровитељством Кремља на србском језику производи се, поново објављује и дистрибуира широм региона. Милиони га конзумирају у друштвима са инхерентном крхкошћу и унутрашњим поделама, у региону који традиционално има позитиван став према Русији и где су перцепције и даље под утицајем етничких сукоба деведесетих и НАТО-ове косовске ваздушне кампање у марту 1999. За разлику од источних земаља чланица ЕУ и НАТО-а, региону недостају негативна историјска искуства са Москвом и дели заједничку православну религију.

Поред идеалистичког представљања руског руководства и његовог оружја, такве дезинформације демонизују НАТО и Сједињене Државе, подгревају етничке тензије и представљају Европску унију као нефункционалну, расистичку и антисрпску организацију. Појачава перцепцију претњи православног становништва као и културу сећања која Русију и Совјетски Савез приказује као моћне заштитнике током историје.


Појава ових наратива у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији поклапа се са илегалном анексијом Крима у марту 2014. Служба Појавило се на десетине портала са и без импресума, који генеришу или дистрибуирају сличне поруке.

Хронично загађење информационог окружења овим садржајем утиче на перцепцију јавности. Иако регионалне анкете сугеришу да се већина становништва у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији и даље залаже за интеграцију у ЕУ, ово осећање не треба узимати здраво за готово. Подршка Европској унији опада у Србији, где већина има повољно мишљење о Русији и Кини, а ставови према НАТО-у постају све негативнији.

Северна Македонија је била пример усаглашених пропагандних, дипломатских и обавештајних активности скоро десет година пре приступања НАТО-у 2020. године. Информативне активности сада су усредсређене на представљање земље као жртве суседних држава, Бугарске и Грчке, и оптуживање тренутне прозападне владе у Скопљу попуста пред захтевима Софије по питању идентитета.

Русија је такође искористила пропагандни потенцијал билатералних активности са својом словенском браћом, како за слање порука Западу, тако и за освајање срца и умова локалног становништва.

На пример, руске билатералне војне активности са Србијом - земљом која жели да одржи своју војну неутралност и сарађује и са чланицама НАТО-а и са Русијом - коришћене су за генерисање наратива о заштитној улози Русије према Србији.

Русија је проширила билатерални споразум о донацији шест МиГ-а 29 како би попунила празнину у ресурсима Србије за ваздухопловство, обезбеђујући опрему коју Београд није тражио. Тако је у посао било укључено 30 тенкова Т-72 и 30 возила БРДМ-2. Први тенкови су испоручени у новембру 2020. године, шаљући поруку да „бољи нису потребни, имајући у виду слабости војски суседних земаља“.


На билатералној антитерористичкој вежби „Срем 2014“ одржаној на северозападним равницама Србије, Русија је проширила првобитни сценарио додавањем падобранских капљица оклопних борбених возила. С обзиром на близину Хрватске, Мађарске и Румуније, ово је послало поруку о способности деловања у дубини територија НАТО-а.


На сличан начин, на вежби „Словенски штит“ 2019. године, систем С-400 привремено је размештен у Србији. Кампања масовних медија пуна високо истакнутих и видљивих руских застава потакнула је спекулације да је Русија можда оставила ракетни систем у земљи домаћину.


Овогодишња планирана антитерористичка вежба „Словенско братство“ са Белорусијом и Србијом у Бресту пружила би нову прилику Русији да појача ове наративе. Али Београд је отказао учешће у вежби која је - у измењеном сценарију - симулирала сукоб са снагама НАТО-а дуж границе са Пољском.

Активности у информационом простору такође су усредсређене на културу сећања, појачавајући наративе о историјској жртви и величајући улогу Совјетског Савеза.

На несрећу, земље западног Балкана, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија, вероватно ће и убудуће бити плодно тло за стране дезинформације због спољних и унутрашњих фактора.


Спољна политика Србије заснива се на успостављању уравнотежених односа са ЕУ, САД-ом, Русијом и Кином. Иако чланство у ЕУ остаје стратешки циљ, посебна пажња се поклања унапређивању односа са Москвом и Пекингом, који не признају независност Косова, за разлику од већине чланица ЕУ и НАТО-а. Ово ствара окружење за појачано деловање страних актера у медијском простору.


Истовремено, Република Србска следи политику војне неутралности Београда тако што, на пример, не тежи придруживању НАТО-у и изграђује односе са Русијом.


Ово политичко позиционирање и нерешено питање статуса Косова и даље успоравају интеграцију Србије у ЕУ и перспективе чланства у НАТО-у у Босни и Херцеговини. Омогућава Москви да се и даље представља као заштитница србских интереса. Кроз континуирану промоцију одабраних наратива, Кремљ ће наставити да јача свој утицај у региону.


Штавише, вероватно ће требати године или чак деценије да реше постојеће проблеме у медијском окружењу Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије и других земаља региона, како је наведено у извештају Европског парламента. То укључује лошу примену постојећих закона, клијентелизам, политизацију, корупцију, кампање блаћења, злочине из мржње и клевету, мањкаву приватизацију и питања власништва над медијима..."


 



  • Извор
  • Танјуг
  • фото: nato.int/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА