ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ

ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ

 ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ 

Еј јабуко петровачо, комшије те сада једу,

руку што те засадила ,  реликвија је на небу.

Да не гледа да бакљама женску децу туђин пали, 

на ломачи да нам горе наши снови Православни .

Еј , јабуко петровачо , најмање те отац јео ,

надничећи никад кући , комшилук те се најео ,

засадио тебе отац , да те гледа ко усуда ,

ни залогај му не оста ,  загрижене јабуке без зубе.

Испред цркве ватре пале , петровданске, Православне ,

ил рефлектор или свећа , Сунце  звезда понајвећа .

Ал од Сунца више горе , ти кристали  звани сузе ,

кад су многе мученице , черечили , пекли голе ,

на ломачи неразума , далеко од људског ума ,

ти јауци прочули се громовима сад их зову ,

ти животи прекинути сад су муње  опомене ,

петровданске ватре ове , на њих сад су успомене ..

Петровдане , Петровдане  и јабуко петровачо 

на жилама твојим мој је отац све отиске прстију 

оставио, утиснуо , да годове стабла нижу 

и младице  стигну нове , меморијом да пренесу 

љубав оца у векове .

Кад протрче деца  путем , са лилама у рукама ,

да докажу свим тим моћним белосветским ломачама ,

не палите никад жене , те светице наше мајке ,

носиле нас  испод пупка ,  на рукама ко нарамке .

Ко што носе тај нарамак , носише и децу своју ,

ту топлину , тај загрљај ,  коју нађеш у жубору и шумору ,

не дај мајку , не дај сестру , ћерку , жену  том несоју ,

на ломачи да запали имовину родну твоју .

Ако волиш земљу своју , своју мајку што те роди ,

да ти Сунце зором сија ,

ти се сети Петровдана  и спаљених  светих жена ,

бакља у руци наследника ,

шкрипање зуба пред инкзизиторима .

Еј, јабуко петровачо , што потпис палцем чуваш  оца ,

ти си многе нахранила , само не свог створиоца .

Улицом  се ватре пале , обичаји то су стари ,

да нам не би змијски зуби у близини засиктали .

Петровданска ватро гори у близини петроваче ,

пронесоше  ватре  путем  и јабуку неко зваће ,

боље нама ове ватре ритуалне , традицију што поштују ,

него  бакље и ломаче , 

где гореше људска тела и сисари у немоћи ,

то звериње  никад више ,  Православцу  ни на очи ,

нити било коме другом , било које боје коже ,

сећајте се и памтите , да се  монструми не множе .

Славица Јовановић новинар и књижевник 

Прњавор Мачвански 

Белешка о аутору

Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и

књижевник .Аутор осам   објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И

уби дрво човека" ,  "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни

косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња", ‘’ Не клечи пред злотвором ‘’ У

рукопису још пет књига.

Добитник више књижевних награда и признања ..Живи у Мачванском Прња

ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ

 ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ 

Еј јабуко петровачо, комшије те сада једу,

руку што те засадила ,  реликвија је на небу.

Да не гледа да бакљама женску децу туђин пали, 

на ломачи да нам горе наши снови Православни .

Еј , јабуко петровачо , најмање те отац јео ,

надничећи никад кући , комшилук те се најео ,

засадио тебе отац , да те гледа ко усуда ,

ни залогај му не оста ,  загрижене јабуке без зубе.

Испред цркве ватре пале , петровданске, Православне ,

ил рефлектор или свећа , Сунце  звезда понајвећа .

Ал од Сунца више горе , ти кристали  звани сузе ,

кад су многе мученице , черечили , пекли голе ,

на ломачи неразума , далеко од људског ума ,

ти јауци прочули се громовима сад их зову ,

ти животи прекинути сад су муње  опомене ,

петровданске ватре ове , на њих сад су успомене ..

Петровдане , Петровдане  и јабуко петровачо 

на жилама твојим мој је отац све отиске прстију 

оставио, утиснуо , да годове стабла нижу 

и младице  стигну нове , меморијом да пренесу 

љубав оца у векове .

Кад протрче деца  путем , са лилама у рукама ,

да докажу свим тим моћним белосветским ломачама ,

не палите никад жене , те светице наше мајке ,

носиле нас  испод пупка ,  на рукама ко нарамке .

Ко што носе тај нарамак , носише и децу своју ,

ту топлину , тај загрљај ,  коју нађеш у жубору и шумору ,

не дај мајку , не дај сестру , ћерку , жену  том несоју ,

на ломачи да запали имовину родну твоју .

Ако волиш земљу своју , своју мајку што те роди ,

да ти Сунце зором сија ,

ти се сети Петровдана  и спаљених  светих жена ,

бакља у руци наследника ,

шкрипање зуба пред инкзизиторима .

Еј, јабуко петровачо , што потпис палцем чуваш  оца ,

ти си многе нахранила , само не свог створиоца .

Улицом  се ватре пале , обичаји то су стари ,

да нам не би змијски зуби у близини засиктали .

Петровданска ватро гори у близини петроваче ,

пронесоше  ватре  путем  и јабуку неко зваће ,

боље нама ове ватре ритуалне , традицију што поштују ,

него  бакље и ломаче , 

где гореше људска тела и сисари у немоћи ,

то звериње  никад више ,  Православцу  ни на очи ,

нити било коме другом , било које боје коже ,

сећајте се и памтите , да се  монструми не множе .

Славица Јовановић новинар и књижевник 

Прњавор Мачвански 

Белешка о аутору

Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и

књижевник .Аутор осам   објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И

уби дрво човека" ,  "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни

косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња", ‘’ Не клечи пред злотвором ‘’ У

рукопису још пет књига.

Добитник више књижевних награда и признања ..Живи у Мачванском Прња

ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ

 ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ 

Еј јабуко петровачо, комшије те сада једу,

руку што те засадила ,  реликвија је на небу.

Да не гледа да бакљама женску децу туђин пали, 

на ломачи да нам горе наши снови Православни .

Еј , јабуко петровачо , најмање те отац јео ,

надничећи никад кући , комшилук те се најео ,

засадио тебе отац , да те гледа ко усуда ,

ни залогај му не оста ,  загрижене јабуке без зубе.

Испред цркве ватре пале , петровданске, Православне ,

ил рефлектор или свећа , Сунце  звезда понајвећа .

Ал од Сунца више горе , ти кристали  звани сузе ,

кад су многе мученице , черечили , пекли голе ,

на ломачи неразума , далеко од људског ума ,

ти јауци прочули се громовима сад их зову ,

ти животи прекинути сад су муње  опомене ,

петровданске ватре ове , на њих сад су успомене ..

Петровдане , Петровдане  и јабуко петровачо 

на жилама твојим мој је отац све отиске прстију 

оставио, утиснуо , да годове стабла нижу 

и младице  стигну нове , меморијом да пренесу 

љубав оца у векове .

Кад протрче деца  путем , са лилама у рукама ,

да докажу свим тим моћним белосветским ломачама ,

не палите никад жене , те светице наше мајке ,

носиле нас  испод пупка ,  на рукама ко нарамке .

Ко што носе тај нарамак , носише и децу своју ,

ту топлину , тај загрљај ,  коју нађеш у жубору и шумору ,

не дај мајку , не дај сестру , ћерку , жену  том несоју ,

на ломачи да запали имовину родну твоју .

Ако волиш земљу своју , своју мајку што те роди ,

да ти Сунце зором сија ,

ти се сети Петровдана  и спаљених  светих жена ,

бакља у руци наследника ,

шкрипање зуба пред инкзизиторима .

Еј, јабуко петровачо , што потпис палцем чуваш  оца ,

ти си многе нахранила , само не свог створиоца .

Улицом  се ватре пале , обичаји то су стари ,

да нам не би змијски зуби у близини засиктали .

Петровданска ватро гори у близини петроваче ,

пронесоше  ватре  путем  и јабуку неко зваће ,

боље нама ове ватре ритуалне , традицију што поштују ,

него  бакље и ломаче , 

где гореше људска тела и сисари у немоћи ,

то звериње  никад више ,  Православцу  ни на очи ,

нити било коме другом , било које боје коже ,

сећајте се и памтите , да се  монструми не множе .

Славица Јовановић новинар и књижевник 

Прњавор Мачвански 

Белешка о аутору

Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и

књижевник .Аутор осам   објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И

уби дрво човека" ,  "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни

косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња", ‘’ Не клечи пред злотвором ‘’ У

рукопису још пет књига.

Добитник више књижевних награда и признања ..Живи у Мачванском Прња

ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ

 ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ 

Еј јабуко петровачо, комшије те сада једу,

руку што те засадила ,  реликвија је на небу.

Да не гледа да бакљама женску децу туђин пали, 

на ломачи да нам горе наши снови Православни .

Еј , јабуко петровачо , најмање те отац јео ,

надничећи никад кући , комшилук те се најео ,

засадио тебе отац , да те гледа ко усуда ,

ни залогај му не оста ,  загрижене јабуке без зубе.

Испред цркве ватре пале , петровданске, Православне ,

ил рефлектор или свећа , Сунце  звезда понајвећа .