booking.com
Почетна страница > Новости

Лазански: Сваки високи званичник ЕУ који дође у Србију говори да треба ускладити политику са ЕУ по питању санкција Русији

Лазански: Сваки високи званичник ЕУ који дође у Србију говори да треба ускладити политику са ЕУ по питању санкција Русији
17.10.2019. год.
Нови амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански по професији је војни и политички новинар. Прошао је кроз многе вруће тачке, разговарао као дописник са лидерима различитих земаља. У свом првом интервјуу након доласка у Москву за руске медије, који је за РИА Новости дао Анастасија Ресхетникова, Мирослав Лазански је рекао како се осећа у новом својству, зашто се Србија никада није успротивила и не противи се Русији. Такође је рекао шта Београд и Москва имају планове за војно-техничку сарадњу, објаснио је зашто његова земља жели да прими руски гас и да ли ће увести санкције против Руске Федерације ако уђе у ЕУ.

- Знатан део свог живота сте посветили новинарству, разговарали са многим светским лидерима. Како се сада осећате када се налазите с друге стране стола?

- Велика ми је част што сам амбасадор Србије у Руској Федерацији. Посебна част ми је и због тога што ме је председник Србије, господин Александар Вучић, обавестио да је Амбасада Србије у Руској Федерацији најважнија амбасада наше земље. 
Током своје новинарске каријере интервјуисао сам многе високопозициониране особе, укључујући маршала СССР-а Ахромјева, Јазова, Куликова, председавајућег КГБ-а генерала Крјучкова, адмирала морнарице Чернавина и генерала Червова. Био сам са руским војницима два пута у Чеченији 1996. и 1999. године, а такође шест пута у Авганистану. Поред тога, интервјуисао сам руског председника Владимира Владимировича Путина. Ово се односи на совјетску и руску страну.

Што се тиче западних земљаља, имао сам разговоре са два главна команданта комбинованих оружаних снага НАТО-а - генералима Бернардом Вилијамом Роџерсом и Џоном Галвином. Такође са министрима одбране и начелницима штабова Јапана, Кине, Немачке, Чешке, Бугарске, Румуније и Авганистана. У 2015. години сам интервјуисао и сиријског председника Башара ал Асада. 1989. године су ми дали интервју румунски председник Чеушеску и авганистански председник Мохамад Наџибулах. Морам признати да се накупило пуно добрих новинарских успомена.


- Руски премијер Дмитриј Медведев планира да посети Београд у октобру. Да ли се планира повратна посета из Србије у Русију? Да ли се припрема размена посета на највишем нивоу између Руске Федерације и Србије?

- Да, 25. октобра, србски премијер Ана Брнабић долази у Русију да потпише споразум са Евроазијском економском унијом. Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће доћи у службену посету руском председнику Владимиру Путину пре краја ове године.

- Министар одбране Србије претходно је изјавио да Београд очекује седам хеликоптера Ми-35 и Ми-17 према уговору из Русије крајем ове или почетком следеће године. Да ли је сада познато време испоруке? Које се нове испоруке из Русије у оквиру војно-техничке сарадње још очекују?

- Имамо блиску сарадњу са Руском Федерацијом у вези с набавком велике војне опреме. Такође се десило да је Руска Федерација обезбедила одређену војну опрему Србији као субвенције. Очекујемо да ће се испорука два од четири хеликоптера Ми-35 догодити пре краја године. Што се тиче хеликоптера Ми-17, испорука се очекује почетком следеће године. Договорили смо се за куповину четири хеликоптера Ми-35 и три хеликоптера Ми-17. Раније смо већ купили два Ми-17, а пре тога један Ми-17. Дакле, укупно ћемо имати шест хеликоптера Ми-17.

- Да ли се планирају неке друге испоруке из Русије у Србију у склопу војно-техничке сарадње, осим хеликоптера?

- Да. Нарочито у области ПВО система. Очекује се да ће испорука разних врста ПВО система бити у наредних неколико месеци.

- Такође је објављено да се планира градња центра за поправку хеликоптера руске и совјетске производње у Србији. У којој је фази сада имплементација овог пројекта?

- У почетку је план био такав да ће постројење под називом "Мома Станојловић" у Београду бити постављено специјално за поправку војних хеликоптера. У сваком случају, већ се поправљају они хеликоптери који су део српске стране - Ми-8, а делом се поправљају и хеликоптери Ми-17. Упркос високом квалитету рада ове фабрике, још увек су потребна додатна улагања како би могла да опслужује све врсте хеликоптера. Проблем је што Србија нема велики број руских хеликоптера. Али совјетски и руски хеликоптери налазе се у суседним земљама које су чланице НАТО-а, попут Бугарске, Македоније, Румуније, Мађарске, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе. Поред тога, Босна и Херцеговина и Македонија још нису приступиле НАТО-у, али остали су пуноправни чланови организације и говоримо о политичкој одлуци у вези са поправкама. Не знамо да ли ће желети да поправљају своје војне хеликоптере код нас или ће то учинити у некој другој земљи. Колико знам, у Бугарској такође постоји добра фабрика за поправак хеликоптера.

Постоји још једна могућност - ту је техничко постројење под називом "Орао", које се налази у граду Бијељина у Републици Србској. Ово постројење ће се посебно морати бавити поправком мотора Миг-29. Односно, они планирају да развијају управо ово тржиште. Они су већ у завршној фази потписивања споразума са Руском Федерацијом о извођењу поправке мотора Миг-29.

- Раније је србски министар спољних послова Ивица Дачић рекао да се Београд нада да ће радови на србском делу гасовода "Турски ток" бити завршени пре краја 2019. године. Имате ли информацију да ће до овог тренутка сви радови на пуштању у рад бити обављени и да ли ће мрежа бити пуштена у погон и земља бити спремна да прими гас?

- Ми градимо, гасоводи су делимично постављени, почев од бугарске границе. Код нас је све по реду, процес је у току. Што се тиче бугарске стране, они су имали одређеног кашњења у процесу изградње гасне инфраструктуре. Изгледа да се једна компанија жалила на тендер, али бугарски Врховни суд је пресудио да се градња Турског потока наставља. Али током овог кашњења бугарске стране, у сваком случају, ми смо активно спроводили радове на нашој страни.

Када ће почети експлоатација?

- Што се тиче гасовода, изградња се завршава, очекује се да ће бити готов пре краја године.

- Сједињене Америчке Државе су више пута изјавиле намеру да уведу санкције гасоводу "Северни ток 2". Да ли по Вашем мишљењу америчке санкције могу утицати против овог гасовода на друге руске гасоводе, попут "Турског тока"?

- Прво би морали да уведу санкције Турској, а затим и Бугарској, пошто ти гасоводи прво пролазе кроз те територије, а ми говоримо о земљама чланицама НАТО-а. Ако желе да зауставе гасовод "Турски ток", прво ће требати да уведу санкције против Бугарске и Турске. Бугарски председник је пре око два месеца рекао да је неуспех "Јужног тока" грешка за Бугарску, јер је тада Бугарска била под притиском Сједињених Америчких Држава. Управо их је та грешка коштала око 200 или 300 милиона евра. Као резултат тога, Сједињене Америчке Државе или Европска унија им није надокнадила тај износ. Наравно, Сједињене Америчке Државе могу још једном покушати извршити притисак на Бугарску. Вероватно, не треба очекивати да ће се грешка Бугарске поновити, јер су већ јавно саопштавали да се неуспех "Јужног тока" није требао догодити.

- Да ли Србија и Русија тренутно разговарају о сарадњи на другим пројектима у области производње нафте и гаса?

- Наравно, тренутно је велики нагласак на "Турском току". Очекујемо да ће током званичне посете премијера Медведева Србији бити потписан и споразум о сарадњи у области нуклеарне науке. Што се тиче гаса, мора се нагласити да србска индустрија у основи само ради на руском гасу. Наравно, ту су и гасоводи који пролазе кроз Украјину - ово питање још није дефинисано. Зато смо приморани да се ослонимо на гасоводе који пролазе кроз Турску и Бугарску, односно "Турски ток". То је наш главни фокус. За нас је руски гас стратешко питање. И не само за нас, чак и немачка индустрија ради на руском гасу.

- Ако буду постојале потешкоће између Русије и Украјине приликом потписивања споразума о транзиту гаса за наредну годину, да ли Београд планира да на неки превазиђе ову ситуацију? Или је Србија тренутно у потпуности зависна од испорука преко Украјине?

- Из тог разлога, Србији је потребан "Турски ток".

- Неће бити пуштен у рад почетком следеће године?

- Чини ми се да ће Руска Федерација ипак продужити споразум о транзиту гаса са Украјином за следећу годину, јер то тражи ЕУ од Русије. У сваком случају, Руска Федерација неће одмах затворити гасоводе кроз Украјину, као што то можда изгледа. Ако узмемо у обзир управо амерички гас и нафту из шкриљаца, то је за нас скупо. Поред тога, немамо одговарајућу инфраструктуру за транспорт гаса. Руски гас је најбоља опција за Србију. И не само за Србију.

- Министар за иновације Србије Ненад Поповић и заменик генералног директора "Росатома" Николај Спаски раније су изразили спремност за сарадњу у изградњи нуклеарног научног центра у Србији и његовој мирној примени. Да ли Београд већ има конкретне споразуме са "Росатомом" по том питању?

- Као што сам већ рекао, мислим да ће током посете Дмитрија Медведева бити потписан тај споразум.

- Као што сте рекли, очекује се да се крајем октобра потпише споразум о бесцаринској трговини Србије са ЕАЕУ-ом. Али сви ови споразуми биће важећи до уласка Србије у ЕУ, што би се могло догодити у наредним годинама. Како ће Споразум о зони слободне трговине са ЕАЕУ утицати на планове за придруживање ЕУ?

- Што се тиче споразума, који ће наш премијер потписати 25. октобра, а који се тиче бесцаринске трговине с ЕАЕУ-ом, ово је за нас, наравно, веома важно тржиште, обухвата 170 милиона људи, и сходно томе, улазак на ово тржиште је за нас веома важно. Што се тиче Европске уније, још увек нисмо чланица ЕУ, ми смо на путу придруживања ЕУ, а засад нема званичне забране или наговештаја да ни у будућности нећемо моћи да сарађујемо с ЕАЕУ-ом.

Наравно, добили смо неке препоруке од одређених званичника из Брисела, али што се тиче високих званичника ЕУ, нико нам ништа није рекао и није нам забранио да потпишемо овај споразум. Говорим о високопозиционираним личностима и лидерима ЕУ. Неки званичници друге и треће категорије послали су препоруке, али званично лидери ЕУ нису нам рекли о томе и нису забранили такву сарадњу. 
Наравно, многе земље чланице ЕУ и даље економски сарађују са Руском Федерацијом, упркос санкцијама. Немци, на пример, а Сједињене Америчке Државе купују ракетне моторе руске производње. Без руских сировина, без специјалних метала који су део ових сировина, "Боинг" уопште не би био у стању да произведе авионе. Занимљива је чињеница да су Американци увели економске санкције против Русије, али се обим трговине са Русијом само повећавао. Зато се питамо о чему се ту ради.

Улазак у ЕУ је наш план. Ми заиста тежимо да наша држава ради по принципима и критеријумима специфичним за Европску унију, на пример, у области здравства, образовања, људских права, правде и тако даље, али нико не зна са сигурношћу шта ће се десити са Европском унијом за неколико година. Не знамо када ћемо тамо ући, па ово питање, наравно, остаје неизвесно. Нико нам није рекао тачан датум нашег уласка у Европску унију. Као што видите, ЕУ пролази кроз бурни период.

- Ако се Србија ипак придружи ЕУ, плаши ли се Београд губитком трговинских могућности које нуди бесцаринска трговина са ЕАЕУ?

- Не можете говорити толико корака унапред. Они не говоре узалуд, мере седам пута, једном пресеку. Много је непознаница о уласку Србије у ЕУ. Постоји неколико кругова кроз које морате проћи да бисте постали пуноправни члан. Отпор Француске и других земаља проширењу ЕУ такође се мора узети у обзир. Морамо размишљати постепено, корак по корак, тако да је сада врло тешко разговарати о томе. Француску идеју о Европи неједнаке брзине већ смо видели. Ако Европу сматрамо групом од 10-20 бродова, колика ће бити бити брзина тих бродова, под условом да се крећу заједно? Брзина најспоријег брода у групи постаће брзина целе групе. То значи да се брзином Немачке и Француске земље као што су Бугарска, Хрватска, Румунија, Грчка и, можда, једног дана Србија не могу носити. То је Европа неједнаке брзине. Ово није солидарност, а ЕУ мора функционирати на принципима солидарности.

У Европској унији већ постоје одређени дисиденти у политичком смислу. Већ постоји група земаља која укључује Пољску, Мађарску, Чешку, Словачку, а које се могу назвати ЕУ дисидентима, јер имају различит поглед на питања попут Евро-ракетног споразума, политике миграција и санкција Русији. Наравно, на речима се сви слажу са увођењем санкција Русији. Али Чеси, Словаци, Мађари, Аустријанци нису баш задовољни овом одлуком. Дакле, видимо да постоји разлика у погледима унутар саме ЕУ. На питање о ЕУ политикама, ја увек постављам питање - шта је заједничка политика ЕУ? Да ли постоји? Упркос мојим великим напорима да то решим, и даље не видим тако заједничку политику.

- ЕУ неколико година држи санкције против Руске Федерације. У исто време, Београд стално наглашава да Србија никада неће увести санкције Русији. Да ли то значи да ће Србија у случају приступања ЕУ блокирати паневропске санкције против Руске Федерације или ће им се ипак придружити?

- Прво, Србија није увела санкције против Руске Федерације. Наш председник је више пута изјавио да Србија никада неће увести санкције против Руске Федерације. Очекујем да ће током наредних неколико година, када будемо пред уласком у ЕУ, ЕУ већ схватити своју грешку у увођењу санкција Руској Федерацији и да ће оне бити укинуте. Заиста се надам да ће се напетости између Брисела и Москве смањити. Ако размислите о томе, изрицање санкције не представља никакву политику, то није политика. То је недостатак политике.

- Али ако ЕУ захтева увођење санкција Русији, шта ће Србија урадити у том случају?
 
- Већ постоји такав притисак, Брисел већ врши притисак на Србију. Сваког дана смо под великим притиском. Суочени смо са тим свакодневно, скоро сваки високи званичник ЕУ који стиже у Србију у званичну посету обавештава нас да нашу политику треба ускладити са политиком ЕУ управо по питању санкција Русији. Као што видите, нисмо увели санкције Руској Федерацији.


  • Извор
  • Фото: © РИА Новости / Сергей Мамонтов/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Министарство спољних послова реаговало је на тестирање америчких ракета претходно забрањених Споразумом о ликвидацији ракета средњег и кратког домета. "Забринути смо због овога. Наравно, ми ћемо


Терористи се припремају да инсценирају примену отровних материја и уништавање инфраструктуре на југу зоне деескалације Идлиб, саопштио је на прес конференцији начелник руског Центра за помирење зараћених страна у...


Војне вежбе НАТО-а у источној Европи „Бранилац Европе“ планиране за 2020. годину нису усмерене на јачање безбедности и Русија их не одобрава, изјавио је заменик министра спољних послова Русије...

На списку свих претњи са којима се суочава НАТО Русија се налази на првом месту, упркос чињеници да су војни расходи Алијансе 20 пута већи неко што је то...



Остале новости из рубрике »
HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА