Демократски фронт је саопштио да ће опозиционим колегама упутити иницијативу за подношење захтјева Уставном суду за разрјешење предсједника Црне Горе Мила Ђукановића.
„Ми ћемо тражити да се Уставни суд изјасни о тој нашој иницијативи. Након одлуке Уставног суда довољан је 41 посланик у Скупштини Црне Горе да Мило Ђукановић више не буде предсједник Црне Горе. Довољно је да Иван Брајовић, односно, његова два посланика гласају заједно са 39 опозиционих посланика, и да ствар буде доведена до краја„, казао је лидер Нове српске демократије Андрија Мандић.
Функционери ДФ-а, Андрија Мандић, Милан Кнежевић и Бранко Радуловић састали су се данас амбасадором Европске уније (ЕУ) у Црној Гори, Аивом Оравом.
Maндић је објаснио да је неопходно 25 потписа да би иницијатива постала саставни дио дневног реда јер је она уставна категорија.
„То не може зауставити нико, никаква парламентарна већина, бар не према ономе што пише у Уставу Црне Горе. Не би нас изненадило да се пронађу објашњења како ни то не може да дође на дневни ред“, рекао је Мандић.
Он је казао да су обавијестили Орава да је ДФ подржао иницијативу Социјалдемократске партије за сазивање ванредне сједнице парламента, а за коју процјењују да је „мека у складу са политичким тренутком кроз који пролази Црна Гора“.
ИН4С је раније писао о томе, оцјењујући да је Ђукановић миран је на тој функцији све док контролише посланике владајуће коалиције у црногорском парламенту, чак и у ситуацији да се утврди да је прекршио Устав Црне Горе.
Ипак, мало је очекивати да ће Ђукановић поднијети оставку на функцију предсједника Црне Горе, а поступак за његово разрешење у парламенту може се окончати једино ако за ту опцију гласа већина посланика.
Већину у Скупштини Црне Горе имају Ђукановићева Демократска партија социјалиста у коалицији са Социјалдемократама Ивана Брајовића, те бошњачким, албанским и хрватским националним партијама.
Доктор правних наука Ђорђије Блажић казао је раније за портал ИН4С да Устав Црне Горе предвиђа четири начина престанка мандата предсједника државе.
Такође је истакао, у таквом позитивно правном контексту може се закључити да нема уставних могућности ни за покретање поступка одговорности, а камо ли разрјешења предсједника Црне Горе из политичких, етичких или било којих других разлога.
–При томе ако се зна како је донесен Устав 2007 године, као продукт политичких компромиса и интерса партија у „Уставотворној Скупштини“, онда нијесу за чуђење одредбе о одговорности предсједника ЦГ за коју вјерујем да нијесу продукт незнања, већ лоше намјере уставотворца према уставном начелу владавине права и демократији, закључио је Блажић.
ИН4С 
