BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

„Жуте убице“ вребају са њива: Србија и даље засута касетним бомбама

„Жуте убице“ вребају са њива: Србија и даље засута касетним бомбама
23.07.2018. год.

 Последњи рат на простору Србије завршен је пре готово две деценије, али из тла и данас прете стотине убојитих бомби, мина и ракета. Најсвежије процене и провере указују да је више од 250 хектара наше земље засуто само неексплодираним касетним бомбама које су најопасније за грађане, а посебно за децу, преносе Новости.


Према евиденцији Центра за разминирање који се већ годинама рве са овим проблемом, највеће површине покривене "жутим убицама" тренутно се налазе код Сјенице и у околини Ужица - око 60 хектара ових општина и даље је засејано касетним бомбама.

Исти пројектили на око 50 хектара лоцирани су на простору Тутина и Бујановца. Ознаке за опасност још увек окружује 19 хектара општине Рашка и 11 хектара надомак Ниша.

Познаваоци ове проблематике наводе да је сваки рат у прошлом веку Србији оставио повелико бреме неексплодираних мина и бомби.

Поред НАТО агресије и дејстава деведесетих година, редовно се открива муниција из борби 1914-1918, као и бомбе из Другог светског рата. Последњи случај откривања и планског уништавања касетног пројектила из 1999. у нишком насељу Медошевац најбоље показује сву отпорност успомена из бурне прошлости.

- НАТО је деловао касетним бомбама на више стотина локација у 16 општина у Србији, не рачунајући општине на Косову и Метохији. На овом списку су нишке општине Медијана и Црвени крст, као и Краљево, Брус, Прешево, Бујановац, Куршумлија, Рашка, Гаџин Хан, Тутин, Сјеница, Чачак, Владимирци, Кнић, Стара Пазова и Сопот код Београда - набраја директор Центра за разминирање Јовица Симоновић. - У складу са међународним стандардима од 2003. године, када је Центар основан, до данас касетна муниција очишћена је са укупне површине од 1.125 хектара.


Деминер на задатку 

 

Саговорник "Новости" подсећа и да су током оружаних сукоба на југу Србије од 2000. до 2002. године паравојне формације локалних Албанаца минирале велику површину земљишта у овом делу земље.

- Последњих шест година у потпуности су очишћена минска поља у општини Прешево, као и неке локације у општини Бујановац - објашњава Симоновић. - Сумња се и да се, након пожара и експлозија у војним магацинима у Параћину, Краљеву, Врању, Лесковцу и Крагујевцу, ван војних објеката још увек налазе различите врсте нееексплодираних убојитих средстава на површини од око 1.850 хектара. У периоду од 2009. до данас у општини Параћин обављено је разминирање простора од 538 хектара.

Јовица Симоновић

 

Чишћење неекскплодиране муниције заостале из ратова сложен је и опасан посао. Осим што дуго траје, захтева темељну припрему и носи велики ризик, провера терена изузетно је скуп посао. Чишћење једног квадрата површине засејане касетном муницијом или нагазним минама, зависно од терена и конфигурације, кошта и више од једног евра. Цена уклањања једне ракете или авио-бомбе, према грубој рачуници, креће се од 100.000 до 250.000 евра. 

- Влада Србије је за операције разминирања мина у општини Бујановац за ову годину издвојила око 230.000 евра. Овај износ биће преко Међународне фондације за јачање бебедности људи (ИТФ), и уз помоћ САД и Јужне Кореје, увећан тако да ће бити спроведени пројекти разминирања у општинама Бујановац, Сјеница и Ниш укупне површине око 750.000 квадрата - каже директор Центра за разминирање.


Симоновић напомиње и да ће Руска Федерација ове године финансирати пројекат уклањања неексплодираних убојитих средстава на простору који је загађен након пожара и експлозија у војном магацину у Параћину. Ради се о локацији у општини Ћуприја површине од 60 хектара.

ПРЕТИ И "ДУНАВСКИ ВИЛЕЊАК"


ОСИМ на копну, неексплодиране мине и бомбе вребају и под водом. Од бомбардовања наше земље 1999. године, неексплодиране авионске бомбе-ракете налазе се у Сави и Дунаву на укупно 11 локација.

 

 

Већ дуго се сумња да се у савском кориту недалеко од сремског села Јамена налазе импровизоване минске направе заостале из периода сукоба 1991-1995. године.

 

У Ђердапској клисури, ближе србској обали, код Прахова 1944. године потопљени су немачки ратни бродови са противбродским минама и великим количинама муниције. У операцији "Дунавски вилењак" нациситичка црноморска флота је потопљена, а и данас омета пловидбу и прети својим невидљивим арсеналом.

НАЈВЕЋИ ДОНАТОРИ

 

 

ЗА процес уклањања неексплодираних мина и бомби од великог је значаја сарадња са страним земљама које су и највећи финансијери тзв. хуманог разминирања.

Међу донаторима који су издвојили највећа средства за разминирање мина, чишћење касетне муниције и уклањање неексплодираних убојитих средстава у претходном периоду издвајају се САД, Руска Федерација, Норвешка, Немачка, Канада, Ирска, Чешка, Шпанија.

Раде Дргаговић
Новости



  • Извор
  • фото: Новости/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА