Космички лекови: Како излечити човека у безваздушном простору?

Не може се предвидети како ће путовање кроз космос утицати на људе. Највећа опасност је радијација: скоро половина досада преминулих руских космонаута умрла је од рака. Орбитални летови изазивају и друге болести, од делимичног оштећења слуха до остеопорозе. Развијени су посебни пробиотици за побољшање пробаве код астронаута, тако да се сада у космосу користи храна са додатком пробиотика.

Калцијум у нашим костима се губи у стању микрогравитације, јер одлази у крв и урин, што може допринети стварању камена у бубрегу. Космонаут Анатолиј Березовски је 1982. осетио јаке грчеве у стомаку за време лета. „Бол је био толико велики да сам хтео да искочим у отворени космос“, рекао је он касније. Березовски је одлучио да не обавештава контролни центар на Земљи о овом инциденту како би избегао прекид мисије. Штавише, пристао је да остане у орбити 211 дана и тако постави нови рекорд.

Лечење болести у космосу уопште није лак задатак. У стању микрогравитације људски организам се понаша другачије, чак и на нивоу ћелија. Космонаути који раде на Међународној космичкој станици (МКС) данас имају апотеку са класичним лековима, али ће већи проблеми настати током дугих мисија, као што је лет на Марс.

Руски научници су одлучили да испитају како космос делује на матичне ћелије са циљем да направе нове лекове за дуга путовања кроз космос. Они планирају да у мају 2018. године пошаљу на МКС нови биореактор са матичним ћелијама.

Непредвидива гравитација

„Ми не знамо како ће се људске или животињске ћелије понашати у другачијој гравитацији, било да је она мања или већа од гравитације на Земљи“, рекао је Михаил Крашенињиков, водећи стручњак Одељења за напредне ћелијске технологије Првог московског државног медицинског универзитета „Сеченов”.

Универзитету је требало 14 година да створи биореактор. „Досада нико није имао успеха у култивисању ћелија у условима лета кроз космос“, објашњава Крашенињиков. „Механизам раста ћелије у орбити није тестиран у пракси“.

У првом експерименту са биореактором биће учињен покушај да се одгаје биљне ћелије у орбити, што ће посада МКС стално проверавати. Чим научници схвате како се ћелије понашају у микрогравитацији, почеће да проучавају процесе на нивоу ћелије људског тела.

„Све биљке на МКС и другим космичким бродовима се држе у стању центрифуге, јер у противном корење почиње да се шири у свим правцима“, каже Крашенињиков. „У орбити су чак и биљке збуњене и не знају шта је горе а шта доле, о животињама да и не говоримо“.

Ћелије живота

Научници верују да помоћ у адаптирању људи у агресивној средини космичког лета и њиховом лечењу у космосу није недостижан циљ, само је потребно сазнати како та средина утиче на мезенхимске матичне ћелије (MSC). То су основне ћелије у ткивима свих живих организама, од биљака до људи.

Мезенхимске матичне ћелије граде кости, мишиће и масно ткиво, а поред тога могу и да трансформишу нервне матичне ћелије. Другим речима, оне су основа свих виталних система у нашем телу, укључујући и централни нервни систем.

Научници планирају да искористе ове ћелије у справљању лекова којима ће се брзо и ефикасно лечити људи у космосу, и то од интерних болести и вирусних инфекција, па чак и од повреда.

Арам Тер-Газарјан,
Руска реч