Најмање рођених беба у последњих 100 година

УСрбији је прошле године рођено најмање беба од Првог светског рата, сведоче најновији подаци Републичког завода за статистику.

У матичне књиге рођених уписано је свега 64.734 новорођенчета – око хиљаду мање него 2015. године и чак 6.263 мање него пре једну деценију.

Стручњаци Републичког завода за статистику упозоравају да је број становника у нашој земљи смањен око 385.000 за последњих десет година.

У просеку, годишње „нестане” општина величине Бечеја, Савског венца или Пријепоља. Процене националног статистичког завода су да у Србији живи 7.058.322 становника, а да је жена 183.062 више него мушкараца.

Гордана Бјелобрк, шеф одсека за демографију Републичког завода за статистику, не скрива забринутост због најновијих података виталне статистике јер је током 2016. рођено најмање беба од када ова установа обрађује резултате пописа становништва.

– Од 169 општина у Србији, само пет њих је током претходне године имало позитивни природни прираштај – Сјеница, Нови Сад, Прешево, Нови Пазар и Тутин. Иако у Београду живи скоро четвртина становништва Србије, ниједна градска општина није имала позитиван природни прираштај током претходне године. Чак је и у Бујановцу забележен негативни природни прираштај. Другим речима, 2016. године рођена је најмалобројнија генерација од када ми водимо  виталну статистику, а узроци ових поражавајућих демографских трендова су једноставни – млади људи одлазе из Србије и то видите не само по броју рођених беба већ и по броју склопљених бракова. Прошле године склопљено је скоро хиљаду бракова мање него 2015. Само у последњих шест година становништво Србије смањило се за 233.144 особе – упозорава наша саговорница.   

Демографе забрињава и просечна старост мајке приликом рођења првог детета. Према најновијим подацима, у градским срединама први порођај је у 30. години, а у ванградским подручјима просек година је 27,8. Зато не изненађује податак да највећи број породица у Србији има само једно дете.  

У прошлој години склопљен је 35.921 брак – чак хиљаду мање него 2015. Младожење у просеку имају 31,2 године, а њихове изабранице – 28,2 године. Најчешћи су бракови између супружника исте националности (87,3 одсто), а највише је закључених бракова у којима супружници имају исту школску спрему. У 46,3 одсто закључених бракова оба супружника су запослена. 

Тачку на брачну заједницу у 2016. години ставило је 9.046 парова, у просеку после 13,4 године заједничког живота, а у 56 одсто случајева били су то брачни парови с децом. Просечна старост жене приликом развода је 40, а мушкарца 43,5 година.

Подаци Републичког завода за статистику сведоче да просечна старост укупног становништва у нашој земљи константно расте – у 2016. износила је 42,9 година. Проценат младог становништва (0–14 година) је 14,4 одсто, док је удео особа старијих од 65 година – 19,2 процента.

Највише становника Србије живи у београдској (1.683.962) и јужнобачкој области (617.333), док најмање житеља имају топличка (86.327) и пиротска област (87.015). Подаци о унутрашњим миграцијама сведоче да су током 2016. године 125.682 особе промениле пребивалиште, односно трајно се преселиле у друго место на територији Србије. Највише особа (50.971) доселило се у Београд и у Војводину (27.960), а највећи број „интерних миграната” има између 25 и 34 године.  

Увид у статистику морталитета показује да умиремо од болести које се могу спречити и које су последица нездравих начина живота. Наиме, водећи узрок смрти код оба пола биле су болести система крвотока. Од њих су током 2016. године умрле 52.102 особе. Други узрок смрти су тумори, од којих су лане преминуле 22.004 особе.

Катарина Ђорђевић,
Политика