BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Подигао цркву, па устанак

Подигао цркву, па устанак
26.07.2017. год.


Ослобађање Старог Влаха, најстарије области у немањићкој Србији, покренуло је почетком 19. века србски народ на борбу за слободу и у другим крајевима, у Херцеговини и у Црној Гори.

Поводом тог догађаја недавно је у Гучи представљена књига "Војвода Хаџи Продан Глигоријевић", аутора др Животе Марковића која, кажу рецензенти, представља заокружену публикацију о чувеном војводи Моравичког краја, вођи буне у селу Трнави код Чачка 1814. и команданту устаничке војске за време устанка против Турака у Влашкој 1821. године.

Продан је рођен у Сјеници око 1760. године, у породици Глигорија, мутавџије, који је хранио породицу израђујући торбе, зобнице, вреће и покровце. Према том очевом занимању најпре се презивао Мутавџић, а касније је узео презиме Глигоријевић.

Чим је у Шумадији избио устанак, Продан је са браћом Михаилом и Гаврилом прешао у побуњену Србију и окупивши дружину војевао храбро и истрајно, па га је 1806. године вожд Карађорђе именовао за војводу мале кнежевине у Старом Влаху, зване Кол дајићки. То је, заправо, била област са неколико села на планини Голији, а на та времена још подсећа село Дајићи.

Ратујући по Старом Влаху, Продан се спустио са Голије и населио са породицом код данашње варошице Ивањице, у селу Рашчићима. Ту и данас постоји пећина, звана Шљепаја, у коју се војвода био склонио са својима.

Тада му је пришао и поп Симо, звани Сјеничанин. Продан је настојао да озида себи и породици конаке и неки град, у који би се склањао у опасности и бранио од Турака. Пред самом пећином је заједно са попом Симом начинио и црквицу посветивши је архангелу Михаилу. Око себе је прикупљао само одабране момке, а имао је и свог барјактара Јосифа Алтобабића.

Априла 1809. године он је са Карађорђем и кнезом Максимом Рашковићем повео српске устанике у опсаду Сјенице и ослобађање старовлашког краја. У овим борбама истакли су се и браћа Милош и Милан Обреновић, Лазар Мутап, Станоје Главаш и многи други. "Суровост Турака после пропасти Првог србског устанка 1813. године допринела до почетка буне у септембру 1814. године у Трнави где је Хаџи Продан под барјак окупио три до четири хиљаде људи", забележила је Лела Павловић, рецензент и директорка Међуопштинског историјског архива, који је и један од издавача књиге о Хаџи Продану.

Збегови су се по планинама напунили србском нејачи, а многи виђени Срби су одбегли у хајдуке. Народ је стењао под невољама. То је приморало војводе и кнежеве који су остали у Србији да положе оружје. Најдуже је у шуми остао Хаџи Продан, па се најзад и он предао чачанском муселиму Латиф-аги, с којим је донекле и пријатељ био.

Потом се настанио у Трнавском манастиру, где му се веома обрадовао игуман Пајсије, честити духовник, кога су и Турци уважавали због свог постојаног родољубља. Њих двојица се договорили да поново дижу устанак, па су чекали само згодан тренутак за то.

Нажалост, Хаџи Проданова буна није била добро организована, а и србски прваци су били подвојени. Слом буне је изазвао нови талас од турске одмазде: у Београд је дотерано и посечено или натакнуто на колац око 300 људи, међу којима и игуман Пајсије и ђакон Авакум.

Хаџи Продан и његов брат Гаврило успели су да се склоне у Аустрију, али су се већ 1821. укључили у вођење устанка у Влашкој. Живота Марковић је у својој књизи као најистакнутије учеснике Хаџи Проданове буне навео још Стефана Алексића, Петра Бошковића - Петковића, Максима Јанковића - Амиџу, Милића и Сима Радовића.

Иако неуспела, ова буна је утрла пут догађајима који ће настати у пролеће 1815. године и довести до успешног Другог србског устанка под Милошем Обреновићем.

Мајка гледала муке синa

Историчар Ђорђе Ђ. Милићевић записао је да је после буне у Старом Влаху "Сулејман паша Скопљак најпре је у кулу Небојшину (у Београдској тврђави, данашњем парку Калемегдан) бацио игумана Пајсија, па га је 17. децембра 1814. извео и пред варошком стамболском капијом жива набио на колац. И несрећна мајка његова гледала је ту нечувену муку деце своје и слушала писку њихову".

Стопе светог Саве

Недалеко од цркве у Трнави у којој је почека Хаџи Проданова буна налази се и једна природна реткост - човечје стопе у камену, које се по народном предању приписују Светом Сави. Иначе, ову цркву, која је некада била манастир, помињу турски дефтери (пореске књиге) под именом "Врело" у 15. и 16. веку.

М.Ч. Матовић,
Vestionline



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Дмитриј Песков је такође високо оценио сарадњу региона Русије и провинција Кине и истакао њен допринос развоју руских територија које се граниче са Кином.

На Русију се неће вршити дипломатски притисак, као што се не може победити на бојном пољу, рекао је председник


Председници Бразила и Јужне Африке одлучили су да не учествују на том догађају, који искључује Русију, наводи се у извештајима

Инвестициона група на челу са Џаредом Кушнером склопила је посао за изградњу хотела у Београду вредног 500 милиона долара



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА