Србски језик да добије надпредметни статус

Професор србског језика на универзитетима у Београду и Источном Сарајеву Милош Ковачевић рекао је да се у Републици Србској и Србији мора реализовати идеја о надпредметном статусу србског језика.

„Та идеја се мора ‘погурати’ и у Србској и у Србији ако желимо да сачувамо србски језик и национални идентитет. Ту идеју је реализовала само Русија гдје руски језик има тај статус. То значи да руски језик не улази у број часова него се сваке године одређује тај број преко оног минималног од десет часова, а критеријуми за то су културно нахођење, односно културна вриједност нације“, истакао је Ковачевић.

Он је на округлом столу о теми „Србски језик и ћирилица данас“, који је одржан у Андрићевом институту у Андрићграду у оквиру Видовданских свечаности, нагласио да, ако се не може реализовати та идеја, онда србски језик у Србској и Србији треба да има бар статус као француски језик у Француској, гдје Академија наука не дозвољава да имају мање од девет часова француског језика седмично.

„А ми Срби долазимо данас у ситуацију да у средњој школи уопште не учимо србски језик већ само књижевност. Питање је како ми уопште учимо књижевност, ако не учимо србски језик. Како читати , Библију или ‘Енциклопедију мртвих’ Данила Киша? Књижевност се једино може разумијети ако разумијемо различите функције језика, односно уколико познајемо језик“, рекао је професор Ковачевић, упитавши како ће онда Срби припадати културној елити како је Вук Караџић замислио када је србски језик увео у Европу.

Он је нагласио да су на данашњем округлом столу постављена многа питања која нису отворена никада на србском језичко-културном простору, јер се послије дугих дескрипција дошло у ситуацију да више описивати не може уколико се не буде дјеловало.

„Ми од времена Вука Караџића, па и у његовом времену, нисмо имали србског филолошког програма гдје би стајала бар три-четири начела око којих би се сви сложили и да једном ујединимо српску културну елиту. Ако ово вријеме треба да нас учи било чему онда треба да се сјетимо реченице коју је једном рекао Мило Ломпар – ‘стидим се времена коме припадам, антисрбском слоју, без обзира што сам сам појединац Србин'“, оцијенио је Ковачевић.

Фото: С. Гарић

Он је појаснио да та реченица значи да Срби као народ треба да мијењају свијест да су Срби по томе што чувају национални идентитет, а чувајући национални идентитет чувају властиту баштину.

„Матија Бећковић има једна феноменалан стих који каже – ‘будућност је остатак прошлости’. Питање је може ли постојати будућност било ког народа који нема прошлости. То је једно од централних питања. Шта има онај ко нема властите баштине? Осим тога, ако су критеријуми будућности само критеријуми будућности онда ту не постоји народ“, појаснио је Ковачевић.

Он је додао да је у Републици Србској почела израда закона о језику и писму и изразио наду да ће тај закон бити сагласан са законом о језику и писму у Србији, јер је ријеч о истом, језику, народу и писму.

Ковачевић каже да је у Србији закон о језику и писму Србији кренуо у скупштинску процедуру јер је очито да се заштита србскок језика не може вршити мимо самог закона, зато што су Срби народ који мало води рачуна о властитим идентитетским критеријумима.

„Ћирилица би требало законски и практично да буде у свакодневној употреби. Зато овај скуп, треба да да смјернице у погледу заштите србског језика и писма. Ако у Републици Србској не постоји институт за србски језик, ми пуштамо другима да се научно баве нашим језиком, поредећи га са политичким језицима, јер на нивоу БиХ постоји само један институт у Сарајеву, који жели да се представи као једина институција која се бави проблематиком србског, хрватског и бошњачког језика“, истакао је Ковачевић.

Он је додао да на овом столу треба да се направи заокрет у јединству српске политике и српске филологије, да се при Влади Републике Српске направи савјет за језик или институт за језик.

Професор на Филолошком факултету у Никшићу Јелица Стојановић рекла је да је србски језик у Црној Гори доведен до непостојања, што се тиче формалног плана.

„Говори се једино србски језик, без обзира како га именовали, али је име србског језика потпуно одстрањено са јавне или државне сцене Црне Горе. Србски језик је уписан као језик у службеној употреби уз ‘босански’ и хрватски, а црногорски као службени језик. То је власт у Црној Гори, створила вјештачки начин да исфорсира оно то је званично, а србски језик да изостане из службене и јавне употребе“, додала је Стојановићева.

Она је истакла да србског језика нема у званичним документима у Црној Гори, нема га ни у једној сфери за државне и званичне структуре.

„Србски језик је остао у склопу студијског програма за србски језик, који је сада најљепше језгро у Црној Гори које треба очувати“, рекла је Стојановићева и додала да се у основним и средњим школама србски језик зове црногорски – србски, „босански“, хрватски, али су одштампани уџбеници на којима пише црногорски језик.

Стојановићева је истакла да је статус србског језика у Црној Гори доведен до потпуног апсурда, упркос историјском континуитету.

Академик Слободан Реметић рекао је да су језик и писмо основни камен темељац националног идентитета.

„Језик и писмо дијеле судбину народа, који се њиме служе. Пошто знамо шта нам се све дешава, угрожени су и језик и писмо. Ово што се дешава са србским језиком, да је преименовањем једног језика настало више политичких језика, то се никада није десило нигдје на планети“, истакао је Реметић.