BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Честит родољуб на челу СПЦ у најтежем времену

10.05.2017. год.


Навршило се шест деценија од упокојења митрополита Јосифа Цвијовића (1878–1957), па је тим поводом у ужичком Историјском архиву отворена изложба архивских докумената о животу и делу овог знаменитог првосвештеника. Поставку је отворио епископ жички Јустин, рекавши да се овим сећамо митрополита Јосифа, духовника и ратника, изданка те истините, праве цркве.

– Увек је на овим нашим просторима потребно бити не само духовник, него и ратник, јер ми овде често не ратујемо с непријатељима видљивим, него и невидљивим – казао је у Архиву Јустин, па затим одржао и помен митрополиту у оближњем Дрежнику, где је Цвијовићев спомен-дом.

Изложба у ужичком архиву речито говори о посебности Јосифовој. „Његово честито родољубље и архијерејско искуство прожето карактерним особинама ’ерског варијетета србско-динарског типа’ извукло је лађу Српске православне цркве из бурних и метежних година Другог светског рата. Он је увек био достојанствен пред окупатором, одбивши у неколико наврата да доноси одлуке на штету србских црквених и националних интереса”, написао је о митрополиту Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве.

Цвијовић је замонашен 1913. године у манастиру Раковица, а у ратовима за ослобођење учествовао је у четничком одреду војводе Вука. После окупације Србије био је у дипломатској мисији у Бизерти и Русији, а 1917. ректор Српске православне богословије у Енглеској. По завршетку Великог рата вратио се у своју земљу, 1920. изабран је за епископа битољског, а 1932. постао митрополит скопски. Радио је на реорганизацији црквеног живота у Скопској епархији, окупио је научне раднике и покренуо „Хришћанско дело”. У то време у родном Дрежнику Јосиф је као задужбинар подигао школу и цркву.

Његов плодни рад у Скопској епархији прекинули су 1941. Бугари, прогнавши га у Београд. Ту је Цвијовић прво посетио заточеног патријарха србског Гаврила, а на његову молбу да помогне у збрињавању избеглих свештеника, митрополит је преузео бригу о Србској православној цркви, стајући на њено чело. Чинио је да се дозволи рад Синода и преузео место председавајућег.

Убрзо су, Јосифовим залагањем, црквене канцеларије постале седиште духовних и политичких збивања нашег поробљеног народа, ту су долазили сви који су тражили утеху и помоћ. Збринуто је све избегло свештенство, а свештеницима на окупираним подручјима давана је подршка и уз највећи ризик слат новац на Космет, у Македонију, БиХ, Далмацију. Овде су стизале и прве вести о усташким злочинима. Из те куће потекла је иницијатива да се подигне глас против нечувених злочина и о њима обавести светска јавност. Прва конференција истакнутих србских јавних радника о томе одржана је под председавањем митрополита Јосифа, с ње је упућен протестни меморандум немачком команданту и протурен у иностранство до владе у избеглиштву. То је била прва вест која је продрла у свет о нечувеним патњама србског народа.

После Другог светског рата, како је говорио митрополит Јосиф, србска црква је доведена до просјачког штапа, јер је први пут у историји остала без своје имовине и обезбеђених прихода за издржавање централних тела и просветних установа. „На опште изненађење, чак и негодовање, сналажљиви митрополит у репрезентативној згради Патријаршије 1946. године отвара Завод за израду свећа, који је остваривао приходе на које се црква у послератном периоду ослањала”, пише у каталогу за ову изложбу.

После рата митрополиту Јосифу није био дозвољен повратак у његову епархију, а у другој половини 1950. ухапшен је у Београду и без суђења држан у затвору, да би касније био притворен у манастиру Жича. После пуштања на слободу администрирао је Жичком епархијом, а већ оболео настанио се у манастиру Ваведење у Београду, где се упокојио 3. јула 1957. године.

Бранко Пејовић,
Политика



  • Извор
  • Митрополит Јосиф Цвијовић (Фотодокументација „Политике”)/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА