Почетна страница > Новости

Црно злато испод арктичког леда

/ vostok.rs   | 08.05.2017.
Црно злато испод арктичког леда


Новинарима из Србије, гости компаније Гаспромњефт селф имали су прилику да крајем априла посете Приразломноја, прво и за сада једино налазиште на руском арктичком шелфу, где се, и поред тога што је платформа седам месеци годишње - од новембра до маја окована ледом, производи нафта.

Тачкице у руској зони Арктике све су веће у плавим таласима отопљеног Печорског мора. Неких 60 километара од копна хелихоптер слеће на арктичку нафтну платформу Приразломнаја у чијој близини плутају три брода – два танкера и ледоломац.



Око саме платформе, која је лоцирана северније од поларног круга, последњих априлских дана нема више плутајућих санти, које смо из хелихоптера Газпромавиа радознало гледали током 40-томинутног лета од аеродрома у бази за претовар у Варандеју у Ненецком аутономном округу. Ледоломац, изгледа, сада само дежура.

Приразломноје је прво и за сада једино налазиште на руском арктичком шелфу, где се, и поред тога што је платформа седам месеци годишње - од новембра до маја окована ледом производи нафта.



То је једини пројекат у свету где се производња на Арктику одвија са стационарне платформе – својеврсног вештачког острва. Радозналим новинарима из Србије, гостима компаније Гаспромњефт шелф, домаћини објашњавају да је дубина мора у зони платформе само 20 метара, тако да Приразломнаја „стоји” директно на дну мора, а све бушотине се буше унутар ње.

Дужина и ширина платформе Приразломнаја износи 126 а висока је 141 метар.



„Платформа располаже са неколико паралелних палуба, а површина сваке је око два фудбалска игралишта“, каже нам Александар Васиљев, начелник платформе.

Није чудо што се површина платформе „мери” фудбалским теренима јер, рецимо, водећи инжењер-технолог, задужен за процес бушења,  Илдар Бикмухаметов играч је фудбалског тима „Газпром њефт шељф“ и велики навијач чувеног руског тима Зенит, чији су фудбалери  прошле године били ексклузивни гости и пикали фудбал на Приразломнаја.



Објашњавајући да се Приразломнаја стабилно држи на дну мора захваљујући својој гравитационој тежини, већој од 500.000 тона Васиљев истиче да је платформа конструисана тако да омогући максималну безбедност приликом производње нафте. Њена гравитациона стабилност и заштита од подривања тла обезбеђени су насипом од туцаника и камена насутом по ободу дна платформе, чија је запремина већа од 45.000 кубних метара.



Основа платформе – кесон, истовремено представља ограду између бушотине и отвореног мора. Кесон представља јединствену конструкцију: носи на себи основно оптерећење и од његове поузданости зависи поузданост целе платформе.

Управо кесон омогућава платформи Приразломнаја да се успешно супротстави суровој арктичкој клими, да се заштити сва опрема и омогући безбедан рад посаде. Васиљев прича да фактор сигурности основе платформе вишеструко превазилази реално могућа оптерећења. Платформа је предвиђена за максимална оптерећења ледом и може да издржи директни удар десетометарског таласа. О каквом окружењу је реч најбоље илуструју подаци: висина ледених брегова достиже и два метра, минимална температура ваздуха може да се спусти и до - 50 °С, а поларна ноћ траје скоро два месеца. При томе ветар и минус температуре господаре током 40% времена годишње. За 12 месеци над платформом прохуји више од 20 олуја, које просечно трају по 9,5 дана, а ветар, сагласни су сви на Приразломнаја, психолошки снижавају реалну температуру за више од 10 степени Целзијуса.



Да би се анулирали ови климатски ефекти Приразломнаја има специјалну конструкцију - дефлектор, зид висок 16,4 метара, који је израђен од челика високе чврстоће а чији закривљени горњи део спречава преливање надолазећих таласа. Уз то, из Гаспром њефт шелфа истичу да основа платформе може да издржи чак и директни торпедни удар.



Од нашег водича, кога следимо обучени по ПС-у, у комплетну радну униформу и све са шлемом на глави (о безбедоносним обукама, мерама опреза и процедурама које смо прошли да би уопште могли крочити на платформ у наредном тексту) слушамо да се платформа састоји од неколико делова: кесона, где се налази складиште нафте, међупалубе, помоћног модула, горње конструкције, стамбеног модула и два комплекса уређаја за директну отпрему нафте. Сазнајемо и да овај јединствени погон обезбеђује извођење свих технолошких операција: бушење бушотина, производњу, чување, припрему и отпрему / истовар нафте на танкере, као и производњу топлотне и електричне енергије (за сопствене потребе). Уз то, непрекидну 24-часовну контролу стања платформе Приразломнаја обезбеђује специјални систем сензора, који моментално реагују на промене у његовом раду.



Професионално деформисани трдудимо се да завиримо и тамо где нам не показују како би овековечили сваки тренутак али мобилни телефони су строго забрањени. Јер, како нам је речено, на платформи је око 2.000 сензора, који аутоматски активирају прскалице водом у случају искре - која би могла да изазове неку хаварију.

Стижемо до торња за бушење нафте на платформи Приразломнаја, који је висок 70 метара. Добро је заштићен од спољашњих утицаја. Васиљев нам прича да је могуће бушење по било каквим временским условима. Носивост бушеће гарнитуре је 547 тона и она може да поднесе оптерећења ветра од 51 метра у секунди. Саме гарнитуре личе на телескопску антену - почињу од великог пречника - 66 сантиметара је пречник прве цев а последње 14.



„Инсталирали смо противеруптивну опрему, која нам омогућава да у потпуности затворимо бушотину ако дође до хаварије“, каже Васиљев објашњавајући: „Користи се опрема за методу косо усмереног бушења, тако да неке бушотине имају и по два – три обртаја пре него што уђу у налазиште нафте. Можемо кренути у једном правцу па се вратити и у слој са нафтом ући из сасвим другог угла. Бушотина се по дужини разилази у различите стране а може се бушити од четири до, максимално, осам хиљада метара у дужину. Ова бушотина, конкретно, дуга је између 4.500 и 5.000 метара а сам нафтни слој се налази на дубини од 2.500 метара. Горњи део бушотине, кроз који добијамо нафту је аутоматски и баријера. У случају неких операција, проблема или хаварије у самој бушотини она може да аутоматски блокира изливање нафте кроз саму цев бушотине на два места: при површини и на дубини од 150 метара уз помоћ дубинског зауставног вентила. “



Слојеви нафте, или стручно речено „продуктивни хоризонти“ налазишта Приразломноје спадају, иначе, у пермске каменоугљене седименте и налазе се на дубини од 2.300 до 2.700 метара. Пројектом Приразломноје предвиђено је, иначе, пуштање у рад укупно 32 бушотине, од којих је 19 производних, 12 инјекционих и једна бушотина за одлагање. Процењује се да ће укупна дужина бушотина на овом налазишту премашити 200 километара.

Платформа Приразломнаја предвиђена је за производњу 15.000 тона сирове нафте дневно, а у време наше посете производња је била око 9.500 тона из седам бушотина. На платформи је, иначе, четири инекционе и једна бушотина „за одлагање“.

„Од почетка производње, децембра 2013. године извађено је више од четири милиона тона сирове нафте а у току је 66. отпрема нафте танкерима“, каже Васиљев.

Експанзија планова за истраживање и експлоатацију приобалног арктичког богатства, који су међу великим светским нафтним компанијама били интензивни до 2014. године, када је барел “црног злата” коштао више од 100 долара сада је “на леду”. Многе компаније су замрзле своје планове И започете радове у овој области. Руски Гаспромњефт је, међутим, активирао налазиште нафте Приразломноје, које је откривено 1989. године, а у коме резерве нафте износе око 70 милиона тона. Експлоатација је започета средином 2013. године, када је Гаспромњефт шелф преузео морску стационарну платформ Приразломнаја од од главног извођача за изградњу објеката – производне организације Севмаш. У децембру је почела производња нафте, која је названа Арцтиц Оил (АРЦО) а први танкер је отпремљен  са ове платформе пре две године - у априлу 2014. Планирани ниво производње руске арктичке нафте, од око пет милиона тона годишње, треба да буде обезбеђен након 2020. године. Процена је да има нафте за наредних 30 година.

Танкери за складиштење извађене нафте се налазе у самој платформи.

„Можемо истовремено да складиштимо до 100.000 куб.метара нафте. То је такозвани “мокри” начин складиштења, што значи да се не допушта доток ваздуха. Уколико у танкерима нема нафте они су испуњени морском водом. Чим се у њих улива нафта испушта се вода, коју ми чистимо и после процеса чишћења убацујемо у земљу, под нафтни слој, чиме се постиже одржавање притиска слоја али и обезбеђује принцип нултог отпада – незагађивање вода у околини платформе. Када истоварамо нафту у танкер на броду вода мења нафту у њему, што значи да ни у једном моменту он није испуњен ваздухом. Значи не може да дође до мешавине која је експлозивна. Минимизиран је било каква опасна ситуација,“ тврди Васиљев објашњавајући да су на платформи два крана и два уређаја за отпрему нафте. То је такозвани КУПОН: комплекс уређаја за директну отпрему нафте.

Нафта са платформе се отпрема са два танкера: Михаил Јанов и Кирил Лавбров. Отприлике се на недељу дана отпрема по један танкер, који иде до луке Мурманкс, где је складиште и где долазе већи танкери, којима се нафта отпрема купцима. Због тога што артичка нафта има велики садржај сумпора а нема парафина није погодна за производњу моторних горива, али јесте за производњу моторних уља. Користи се, углавном, за петрохемијску прераду и најчешће продаје купцима из северозападне Европе, до којих стиже преко лука у Холандији.

Док смо у сумрак журили ка хелихоптеру, који ће нас са арктичке платформе вратити ближе цивилизацији ова нафташка заједница спрема се за промену смене, која овде траје по 12 сати. Дневна. А на платформи се ради, углавном, по 30 дана, па потом одлази на копно.

На платформи је, иначе, 264 радника (међу њима је и 15-ак жена). Исто толико их је негде на копну, не само у Русији, јер је посада Приразломнаја интернационална.

Јелица Путниковић,
Балканмагазин


Повезане теме: Русија, нафта, ресурси,


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост < Предходна новост Следећа новост >








Остале новости


Остале новости из рубрике »