BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

За Готовину може, за Кустурицу не може

За Готовину може, за Кустурицу не може
06.03.2017. год.
Да ли би Оружане снаге БиХ дозволиле кориштење тенкова за снимање филма о генералу Младићу?


Министар одбране државне заједнице Републике Српске и Федерације БиХ (БиХ) Марина Пендеш и начелник Заједничког штаба Оружаних снага државне заједнице Анто Јелеч, без знања заменика министра Бориса Јеринића, одобрили су кориштење опреме и ресурса Оружаних снага за снимање филма о хрватском генералу Анти Готовини.

Јеринић je рекао да је био против тога да се дозволи кориштење и позајмљивање тенкова и војне опреме за снимање филма о Готовини.

"Људи из Хрватске, који раде на снимању тог филма, тражили су да им позајмимо војну опрему и технику са ознакама Хрватског вијећа одбране. Такву молбу, без мог одобрења, једино су им могли услишити министар одбране Марина Пендеш и начелник Заједничког штаба Оружаних снага БиХ Анто Јелеч", каже Јеринић.

“Био сам против те одлуке, али донијели су је министрица и начелник ОС БиХ. Хрватској је уступљена имовина Оружаних снага БиХ, а сада питам што би рекли у Министарству да је, примјера ради, Србија тражила имовину да снима филм о неком србском генералу”, каже Јеринић.

Хрватски глумац Славен Кнезовић рекао је да су им Министарство одбране и Оружане снаге државне заједнице БиХ изашли у сусрет, уступајући тенкове, топове и камионе за потребе снимања.

Председавајући Председништва државне заједнице БиХ Младен Иванић изјавио је да Председништво БиХ није донело одлуку да се ресурси Оружаних снага БиХ користе за снимање филма о хрватском генералу Анти Готовини.

"Председништво БиХ није расправљало о томе нити је донело одлуку. Министарство одбране је о томе одлучивало. Можете претпоставити да нисам одушевљен чињеницом да се снима филм о Готовини, али то је питање за Министарство одбране БиХ", рекао је Иванић.


"Одобрено је неколико средстава неперспективне имовине, пет тенкова, камиони, још нека опрема која је у међувремену враћена у складиште Оружаних снага на чување. У будућности када се будемо решили свих вишкова, то нећемо моћи да уступамо”, рекао је Анто Јелеч, начелник Заједничког штаба.

Душанка Мајкић, чланица парламентарне Комисије за обрану и сигурност БиХ, каже за Новости да је хрватски лоби у Министарству обране овако одлучио.

“Никада до сада нисмо имали да су министар и начелник Оружаних снага БиХ из истог народа. И то је утицало на ову одлуку. Ова је одлука велика провокација за Србе јер БиХ службено помаже снимање филма о генералу који је с војском починио многе ратне злочине на подручју и БиХ и Републике Српске. На жалост, немамо механизам казне, али сви се сјећају како се реагирало кад је Република Србска тражила један почасни пук Оружаних снага БиХ за Дан Републике. Тада су сви осудили Републику Српску”, љутито је коментирала Мајкић.


Члан Скупштине Борачке организације Републике Српске Михајло Парађина рекао је да одлука из врха Министарства одбране и Оружаних снага о посуђивању војне опреме за потребе снимања филма о човеку који је првостепеном пресудом Хашког трибунала био осуђен на 24 године затвора због стравичних злочина почињених над Србима у "Олуји", представља незапамћени скандал.


"Овакав скандал не би смио да прође без посљедица по оне који су донијели одлуку да ресурсе Оружаних снага БиХ, без српске сагласности, додијеле онима који величају злочине над Србима", каже Парађина.

"Ако ћемо правити нека поређења, баш ме занима да ли би Министарство одбране и Оружане снаге БиХ дозволиле да неко из Србије у Републици Србској почне да снима афирмативни филм о Војиславу Шешељу, против кога није донесена било каква осуђујућа пресуда? Или, на примјер, да ли би Пендешева и Јелеч дозволили кориштење тенкова и топова Оружаних снага за снимање филмова који величају Радована Караџића и Ратка Младића, иако против њих двојице још није донесена правоснажна пресуда?", упитао је Парађина.

ЗА КУСТУРИЦУ НЕ МОЖЕ

Занимљиво је да је пре неколико година, на почетку снимања филма “На млијечном путу”, Емир Кустурица сличну молбу упутио Министарству одбране државне заједнице БиХ, тражећи уступање наоружања, опреме и људства ОС БиХ за потребе снимања филма.

Међутим, његовој молби није удовољено јер то није дозволио хрватски члан Председништва Жељко Комшић.

Хрватски генерал Анте Готовина у првостепеној хашкој пресуди осуђен је за прогоне, депортације, нечовјечно поступање, убиства, пљачку јавне и приватне имовине и безобзирно разарање градова и села Срба за вријеме и послије "Олује".

Готовина је у првостепеном поступку пред Хашким судом 15. априла 2011. године осуђен на 24 године затвора, али га је Апелационо веће ослободило кривице по свим тачкама оптужнице.


Документационо-информативни центар "Веритас" у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба у "Олуји", од којих 1.205 цивила - 522 жене и 12 дјеце. У "Олуји" је са простора Српске Крајине протерано око 220.000 људи.



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА