BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Хоће ли Србија постати „мост“ између Европе и Евроазије?

Хоће ли Србија постати „мост“ између Европе и Евроазије?
16.02.2017. год.


У Библиотеци Достојевског на предавању „Русија – Србија: Старе економске везе у новом контексту Евроазијске економске уније“ Јарослав Лисоволик је представио резултате рада експертске групе Руског савета за међународна питања (РСМД) посвећеног сарадњи Србије са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ). Лисоволик и његова колегиница, доктор политичких наука Јекатерина Чимирис, саставили су радну свеску под називом 
„Србија – ЕАЕУ: Перспективе интеграције у оквиру зоне слободне трговине“.

Главни економиста Евроазијске развојне банке је на самом почетку предавања рекао зашто се заинтересовао за Србију. По његовим речима, тема Србије га је пратила цео живот. У школи је на додатној настави учио културу разних земаља, па и Србије, а затим, док је студирао у Лондону, Лисоволик се дружио са канадским Србином, да би касније, када је радио у Дојче банци, више пута посетио Београд. „Србија мени није страна. Када сам дошао у Евроазијску развојну банку учинило ми се да су односи са Србијом веома актуелна и перспективна тема у евроазијском контексту“, закључио је Лисоволик.

Како превазићи „континенталну гравитацију“?

Поред личних, културних и историјских веза постоје и други мотиви. Јарослав Лисоволик се бави истраживањем економске географије и улоге географије у функционисању националних економија. У том контексту он наглашава да је „континенталност 
“ заједнички фактор и за Србију и за Русију (и за ЕАЕУ у целини). У случају Србије и већине земаља ЕАЕУ је чињеница да оне немају излаз на море. Тај фактор не треба потценити, каже руски економиста. Према оценама Светске банке, земље које немају излаз на море економски се развијају спорије за 1,5% (под условом да су им сви остали услови једнаки). Њихов промет робе је 30% мањи од земаља које имају излаз на море.

Шта треба да раде земље које су под утицајем овог фактора? Економисти кажу да се тај фактор може превазићи помоћу интеграције. Исто такво решење су предлагали и утемељивачи евроазијског покрета Николај Трубецки и Петар Савицки. Интеграција може бити регионална, као на пример у оквиру ЕАЕУ. Постоји и други пут, а то је стварање алијанси са доста удаљеним земљама. То је управо случај ЕАЕУ и Србије.

Постоје ли основе за стварање алијансе?


Алијансе се не стварају саме од себе, каже Лисоволик. Велики део зона слободне трговине које данас постоје заснивају се на одређеном нивоу политичке сарадње и расположењу друштва. Резултати истраживања јавног мњења који су представљени у радној свесци РСМД показују да србско друштво има веома позитиван став према интеграцији са ЕАЕУ (углавном захваљујући позитивном односу према Русији). На пример, 63% испитаника (новембар 2015. године) сматра да су интереси Србије највише узети у обзир управо у сарадњи са Русијом. Осим тога, 61% испитаних грађана Србије сматра да њихова земља не припада ни Истоку ни Западу, што говори о тежњи за сарадњом у оба правца.

 

Извор: Резултати анкете јавног мњења у Србији

Лисоволик истиче да према анкети економска компонента сарадње са Русијом и земљама ЕАЕУ постаје све важнији фактор, мада је тај процес и доста спор. „Најважнији су политички, културни и верски аспекти. Али, охрабрује то што је и варијанта одговора о извозу све више заступљена“, каже економиста. „Србији ће бити веома тешко да убрзава темпо свог економског развоја без изласка на нова тржишта. Узгред, то је оно што је слично код нас и код Срба са економског гледишта. Русија има велике проблеме са економским растом. Треба подићи конкурентност и освајати нова тржишта. Управо у томе нам помаже стварање алијанси“. Експерт такође истиче да је још увек недовољно оцењен инвестициони потенцијал, с тим што већина сматра да су руске инвестиције обострано исплативе. 

Извор: Резултати анкете јавног мњења у Србији

Зашто је Србији потребна зона слободне трговине са ЕАЕУ?

У овом тренутку Србија има споразуме о зони слободне трговине са појединим земљама чланицама ЕАЕУ. То су Русија, Белорусија и Казахстан (са Јерменијом и Киргизијом је на снази режим најбољих погодности). Међутим, далеко више користи би донела унификација свих зона слободне трговине и њихово уједињење у једну алијансу, утолико пре што има простора за раст економије, с обзиром да ситуација са извозом и увозом, по Лисоволиковим речима, „није баш ружичаста“. На пример, у извозу Србије Русија заузима тек треће место после Европске уније и земаља Централне Европе. По питању увоза је ситуација мало боља: Русија је ту на другом месту, иза Европске уније. Па ипак, треба имати у виду и потребу за диверзификацијом трговинских токова јер основну улогу у трговинским односима између Србије и Русије (исто као и између Србије и Казахстана) и даље има фактор испоруке нафте и гаса. Салдо трговинског биланса увек је такав да Русија има више користи, опет због доминације сировинског правца. „Са друге стране, сарадња између Белорусије и Србије може послужити као извор инспирације у будућности. Промет робе је петоструко увећан током протеклих пет година након склапања споразума о зони слободне трговине. Исто се може рећи и за инвестициону сарадњу. Постоје веома значајни пројекти. То је сарадња до које је овим земљама, по свему судећи, веома стало“, каже Јарослав Лисоволик.

Стварањем зоне слободне трговине са ЕАЕУ Србија добија могућност да ојача своје позиције у евроазијском региону и реализује свој потенцијал на истоку. Поред тога, њој ће тиме бити омогућено да изађе на нова тржишта у Азији, поред ЕАЕУ. Сада се, каже Лисоволик, интензивно воде преговори о стварању зоне слободне трговине између ЕАЕУ и АСЕАН (Асоцијација земаља југоисточне Азије). Већина земаља АСЕАН већ је изразила заинтересованост за тај пројекат, а то Србији може пружити могућност да изађе на тржишта светског региона чија се економија најдинамичније развија.

Додатна предност у случају Србије може бити рад са новим инвеститорима – и у оквиру приватног сектора и са развојним банкама. На пример, Евроазијска развојна банка је, по Лисоволиковим речима, отворена за сарадњу са земљама из удаљених региона. Те земље не морају обавезно да уђу у ЕАЕУ како би постале чланице банке и реализовале инвестиционе пројекте везане за развој инфраструктуре.

Мост између Европе и ЕАЕУ

По Лисоволиковим речима, најпожељнији сценарио у односу између Србије и ЕАЕУ је да Србија прихвати улогу „моста“ између Европе и Евроазије. Од тога би сви имали користи. ЕАЕУ тако може решити проблем недовољне сарадње са Европском унијом, а Србија као важан актер „међупростора“ може имати и политичку и економску корист. Европска унија ће моћи на прави начин да оцени предности сарадње са Евроазијском унијом.

Међутим, развој ситуације зависи од политичке воље руководилаца земаља и унија, као и од тога колико ће се активно обављати припремни радови. Лисоволик сматра да се не треба концентрисати само на отварање тржишта за нову робу. Засада је недовољно оцењен и сектор услуга. Више пажње треба посветити и факторима инвестиционе сарадње, и размени информација о постојећим инвестиционим пројектима. „Треба стварати микроекономску основу на нивоу компанија и економских сектора, и тада ће зона слободне трговине бити стабилнија и динамичнија“, саветује експерт. Потребан је и заједнички рад на развоју људског капитала и стварању уједињених научно-технолошких паркова и локација убрзаног развоја.

„Мислим да једнострани приступ не може дати добар резултат“, каже Лисоволик. „Можда има смисла створити некакве координационе комисије које би узимале у обзир интересе једне стране (ЕУ или ЕАЕУ) у преговорима са другом“.

Алина Јаблочкина
,
Руска реч



  • Извор
  • Јарослав Лисоволик. Илустрација: Алина Јаблочкина/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне

Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


НИС добитник признања „Доброчинитељ“ за 15 година доприноса заједници

Реакција Вашингтона на напад у „Крокус сити холу“ показује његову пристрасност јер настоји да прикрије Кијев, тврди Марија Захарова


Према мишљењу младих НИС лидер у пословању на тржишту Србије


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА