Дигитална ДНК: Нова метода тоталне контроле на интернету

Јевгениј Черешњев је две године носио имплантат под кожом са циљем да тестира технологију „дигиталне ДНК“ помоћу које се корисници интернета могу идентификовати без налога и шифре, уз помоћ јединствених биометричких карактеристика.

IT стручњак из „Лабораторије Касперског“ Јевгениј Черешњев сматра да сваки човек оставља на интернету јединствени „дигитални траг“ помоћу кога се људи могу идентификовати без налога и шифре, уз помоћ збира биометријских показатеља – гласа, пулса, отиска прстију и сл., тако да је чак могуће предвидети његове активности. То је „дигитална ДНК“ (Digital DNA), коју има сваки корисник интернета.

Да би проверио своју теорију, Черешњев је извршио експеримент. Две године је на руци носио имплантат који му је усађен под кожу и који је скупљао све информације о Јевгенију, укључујући брзину куцања текста на тастатури, речнички фонд у друштвеним мрежама и биометријске податке.

„Мој тим је истражио опасност од тоталног шпијунирања сваког човека и могућих манипулација његовим понашањем на основу анализа и модификација матрице понашања“, каже Черешњев. „Обузео ме је ужас када сам видео како може изгледати будућност. Због тога ћу све своје снаге, знања, емоције и искуство уложити да спречим такву будућност, у којој би људи били под тоталном контролом“.

Черешњев је крајем јануара говорио о овој технологији у Њујорку на конференцији TED, а раније у граду Казањ. 

„Човек је под сталном ’присмотром’ свих укључених уређаја, и практично нема шансе да остане анониман. Свако од нас прави карактеристичне покрете мишем одређеном брзином и у одређеним деловима екрана. Свако прави сопствене грешке у уносу текста, које се чак могу предвидети. Неко може доћи у посед података о покретима, речима и банковним подацима, и то злоупотребити“, каже Јевгениј.

По његовом мишљењу, није далеко време када ће хакери моћи да имитирају неку другу личност, а велике компаније ће поседовати и најситније податке о својим клијентима. „Дигитална ДНК је белешка о психолошком профилу конкретног човека“, каже Черешњев.

Ако неко дође у посед дигиталне ДНК, он може да идентификује дотичну личност на интернету и да преузме њене податке, а такође да манипулише њеним жељама, путовањима, интересовањима и знањима, па чак и рђавим навикама.

По мишљењу Јевгенија Черешњева, ти јединствени подаци и физички и административно треба да припадају дотичној личности. „Ниједна држава или провајдер било ког сервиса не сме имати право приступа дигиталној ДНК без сагласности власника“, убеђен је Јевгениј.

Светлана Архаљгенска,
Руска реч