Гергијев: Срби су јуначки народ са славном прошлошћу

У великој дворани Сава центра 31. јануара је одржан дуго очекивани концерт Маријинског театра под руководством Валерија Гергијева. Наша дописница Катарина Лане прича о томе како је Београд дочекао диригента светског реномеа.

Концерт Валерија Гергијева напунио је дворану. Међу љубитељима класичне музике су примећени и познати гости: редитељ Емир Кустурица, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин, шеф Радикалне странке Војислав Шешељ, подпредседница владе Зорана Михајловић и чланови породице Карић. Велика уметност, међутим, не прави разлику међу људима. Сви су са пуном пажњом пратили виртуозни наступ.



Чувени оркестар и још чувенији диригент

Вредело је доћи на овај концерт. Оркестар Маријинског театра почео је са радом још у 18. веку. Далеке 1847. године оркестром је дириговао француски композитор Ектор Берлиоз, а 1978. је оркестар први пут наступио под диригентском палицом Валерија Гергијева.

За Гергијева се може рећи да је „мировни“ музичар. Његови концерти у разореном, али непобеђеном Цхинвалу и бомбардованој Палмири били су као нека порука мира упућена целом свету.

„Кад бих знао да ће моја појава заштитити од рушења дивни споменик културе, ја бих све учинио да организујем концерт на Косову“, рекао је Гергијев на концерту у Сава центру. „Али не стварају музичари ситуацију у којој се руше светиње. Њу стварају политичари. Концерти музичара, чак и најпознатијих, увек су крајњи сценарио и носе у себи одређени ризик. Ишли смо у Палмиру да би свет видео шта је остало од тог споменика. Посветили смо концерт успомени на човека који је био чувар те светиње. Заједно са нама, са оркестром Маријинског театра, тамо је био директор Ермитажа Михаил Пиотровски. Хтели смо светској јавности да покажемо да ћемо чинити све што је у нашој моћи како бисмо помогли сиријском народу да обнови тај споменик. Тамо је било много разарања. Међутим, уместо обнављања сада се наносе још већи губици, јер политичари не могу да раде заједно. Мени и виолинисти Роману Симовићу треба пет секунди да се ускладимо и нико никада неће помислити да ми не можемо заједно да свирамо. А политичарима нису довољне деценије да се договоре. Кроз сто година ће бити заборављена имена председника и премијера, али ће сви памтити које године је разорена Палмира. То су најстрашније грешке које се најтеже исправљају. Ако политичари ништа не могу да учине како би сачували споменике, па и споменике српске културе, онда ћемо ми поново одржавати такве концерте. Али боље је да не буде потребе за тим концертима. Ја сам спреман да наступим у Палмири када је обнове, али није ствар у томе где ће наступити виолончелиста или диригент, него куда иде овај свет.

Руско-србски концерт

Оркестар „Маријинке“ никада није гостовао у Београду, тако да је концерт у Сава центру велики догађај и за српске гледаоце, али и за музичаре.

Видео. „Поподне једног Фауна“ Клода Дебисија у извођењу оркестра Маријинског театра под руководством Валерија Гергијева.

„Срби су наш братски народ. Руси веома поштују и воле Србе. То је храбар, јуначки народ са веома славном прошлошћу, који је недавно прошао кроз тешка искушења“, рекао је Валериј Гергијев на почетку кнцерта. „Ово је наступ посебно за људе који живе у Србији. Дошли смо да наступимо свом душом, да овдашња публика и љубитељи музике чују чувени руски оркестар, да чују своје изванредне уметнике који представљају Србију: пијанисткињу Анику Вавић и виолинисту Романа Симовића. Заједно ћемо приредити леп поклон љубитељима музике.

„Несташне поскочице“ Родиона Шчедрина у извођењу оркестра Маријинског театра.

Пијанисткиња Аника Вавић наступа у најпрестижнијим дворанама Беча, Франкфурта, Лондона, Вашингтона и Москве, али признаје да јој овај концерт у Београду чини велику част и да га она доживљава као велику одговорност. Заједно са руским гостима извела је Клавирски концерт бр. 2 Дмитрија Шостаковича.

Илустрација: Катарина Лане

Виолиниста Роман Симовић је изразио своје одушевљење публиком и истакао да србској престоници, нажалост, недостаје добра сала за извођење класичне музике.
„Ја сам сигуран да ће инструмент који свирам, а то је Страдивари из златног периода, помоћи да то добро звучи“, додао је он.

Валериј Гергијев је подржао србског музичара:

„Ја знам да је Роману много стало до његовог ’родног’ Коларца, где је акустика веома добра, али тој сали је потребно реновирање. Младим музичарима је веома битно да имају филхармонијску дворану. Надам се да ћемо сви ми заједно моћи некако да помогнемо, ако затреба.

Публика је позвала Симовића на бис после његовог извођења концерта Александра Глазунова.

Нескривено одушевљење

У другом делу концерта изведена је пета симфонија Густава Малера. Посетиоци су напуштали дворану са нескривеним одушевљењем.

„Ја сам 43 године свирао валторну у београдској филхармонији. Ово је за мене велики доживљај што могу да слушам Гергијева. Пратим га и на телевизији, али ово је права реткост, поготово што диригује Малера“, рекао је музичар Риста Радојковић.

Наставница Светлана Ненадић каже да је била опчињена наступом оркестра „Маријинке“: „За мене је ово ретка могућност да присуствујем чуду!

„Јако свечани тренутак! Свакако је част чути у Београду некога ко је толико познат и значајан у класичној музици. Ми овде имамо одређени број музичара, а он је ипак светска класа. Ово је врло свечан осећај“, поделила је са нама своје утиске Ивана Митровић, филолог.

Светлана Ненадић. Илустрације: Катарина Лане

Риста Радојковић

Ивана Митровић

 

1/4

 

Сам маестро Гергијев је рекао да већ размишља о новом доласку у Србију.

Концерт Валерија Гергијева и оркестра Маријинског театра одржан је захваљујући добро координираном раду Министарства културе Србије, амбасаде Руске Федерације у Србији, руководства Сава центра, Руског дома и компанија „Лукойл“ и „НИС Газпромнефть“.

Катарина Лане,
Руска реч