Уметност и опстанак: Десет цртежа Опсаде Лењинграда

Фашистичке трупе су држале Лењинград под опсадом од првог дана Великог отаџбинског рата, 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. (обруч је пробијен 18. јануара 1943). У Великој Британији је 20. јануара отворена изложба уметнице која је преживела ужасе Опсаде Лењинграда.
 

ИЛУСТРАЦИЈА: ЈЕЛЕНА МАРТИЛА

На колеџу „Дарвин“ Универзитета у Кембриџу организована је изложба „Уметност и опстанак у Опсади Лењинграда“. Изложба је отворена 20. јануара и траје до 19. марта. Јелена Мартила је била девојка у време када су нацисти скоро 900 дана држали Лењинград под опсадом. Оно што је тада преживела преточила је у цртеже. // „Сама Тања“. 

ИЛУСТРАЦИЈА: ЈЕЛЕНА МАРТИЛА

Град су под опсадом држале нацистичке трупе, људи у граду су гладовали, није било струје, а везе са другим крајевима СССР-а биле су прекинуте. Јелена Мартила рођена је 1923. године. Имала је 18 година када је почела Опсада. У њеним делима забележена је сва дубина патње и страдања у Лењинграду. // „Живот у блокади“.

 

 

 

   

 

 

 

ИЛУСТРАЦИЈА: ЈЕЛЕНА МАРТИЛА

Међу изложеним радовима је и портрет Олге Бергољц, чувене песникиње која је у својим стиховима описала Опсаду Лењинграда. Она је заједно са Аном Ахматовом у студију радио-програма читала песме, што је путем звучника емитовано у читавом граду. Уметност и поезија мотивисале су и инспирисале људе да преживе и схвате да нису сами. // „Овде Лењинград: Олга Бергољц“.

 

   

 

 

 

ИЛУСТРАЦИЈА: ЈЕЛЕНА МАРТИЛА

Посетиоцима ће такође бити представљен и портрет совјетског композитора Дмитрија Шостаковича – цртеж настао 1944. године током извођења његове „Лењинградске симфоније“. // „Шостакович“.

 

   

 

 

 

ИЛУСТРАЦИЈА: ЈЕЛЕНА МАРТИЛА

У време Опсаде Мартила је радила као болничарка у дечијој болници и помагала је у евакуацији најмлађих. Све што је видела бележила је на сваком папиру који је могла да нађе. Данас су то документи од изузетне важности, јер говоре о страшним тренуцима тог периода. Јелена Мартила је са својом мајком евакуисана преко залеђеног језера Ладога 1942. године. // Цртеж: „Прелазак Ладоге“.

 

   

 

 

 

ИЛУСТРАЦИЈА: ЈЕЛЕНА МАРТИЛА

Зима 1942. године је била неуобичајено хладна. Верује се да је само у јануару и фебруару те године у Лењинграду умрло 200.000 људи од хладноће и глади. // „Кристална колевка“.

 

   

 

 

 

ИЛУСТРАЦИЈА: ЈЕЛЕНА МАРТИЛА

Изложбу су приредиле Ксенија Афоњина, самостални кустос и истраживач уметности настале за време Другог светског рата и Либи Хоуви, самостални кустос и специјалиста за графику. Пројекат је остварен уз подршку аукцијске куће „Сотби“ и у сарадњи са Друштвом говорника руског језика у Кембриџу. // „Лењинградска ликовна академија“.

 

   

 

 

 

ИЛУСТРАЦИЈА: ЈЕЛЕНА МАРТИЛА

„Јеленино виђење Опсаде Лењинграда разликовало се од херојског наратива који су промовисале совјетске власти, тако да јој је после рата наложено да своја дела уништи“, рекла је Ксенија Афоњина. „Ипак, Јелена је одлучила да их сачува као сведочанство за будуће генерације. Своје цртеже је трансформисала у праве слике користећи литографију и гравирање на картону. Користећи ове сликарске технике оживела је сећања измучених становника Лењинграда на тешке дане оскудице и глади. Мартилина дела нам омогућавају да Опсаду Лењинграда доживимо на исти начин попут људи који су је преживели.“ // „Лењинграђанка“.

 

   

 

 

 

ИЛУСТРАЦИЈА: ЈЕЛЕНА МАРТИЛА

Мартила је са Светланом Магајевом објавила књигу „Мученици Опсаде Лењинграда“ чији су јунаци обични људи који су успели да преживе глад и друге ужасе рата. // „Лењинградска Мадона“, 1942.

 

 

 

   

 

 

ИЛУСТРАЦИЈА: ЈЕЛЕНА МАРТИЛА

Овог месеца Јелена Мартила ће напунити 94 година и она је један од последњих живих сведока Опсаде. „Све док будем могла да држим оловку, наставићу да сведочим о страдању мојих драгих Лењинграђана“, рекла је Мартила. „Желим да ова изложба буде схваћена као протест против рата и позив за очување наше људскости.“ Јелена Мартила, аутопортрет, 1942./ Изложба „Уметност и опстанак током Опсаде Лењинграда“ одржава се од 20. јануара до 19. марта 2017. године. За више информација посетите сајт www.artandendurance.org.

Аутор: Александра Гузева,
Руска реч