Жељка и Фадил: Три трасе ка Сарајеву, ни једна ка Бањој Луци

Фронтал је више пута указивао на насушност повезивања пругом Бање Луке и Бијељине. Влада, бар у садашњој вишегодишњој већини, ништа. Зато се данас хитно и страсно прича о аутопуту Сарајево - Београд.

Зашто?! Прво што се намеће као логично питање за расправу у Бањој Луци, али прије свега за дискусију са Београдом, јесте: Зашто је Влади Српске битнији правац Сарајево - Београд, од правца Бања Лука - Београд?

Да ли је битније да такву везу са Србијом има Сарајево, које, узгредбудиречено, већ посједује употребљив пружни правац према Београду; или Бања Лука, која и онако данас пругу Милошевац - Бијељина, мора градити кроз отето Брчко? Наравно, ако се у Бањој Луци икада сјете од генијалних пројеката као што је "изградња аутопута Бања Лука - Млиништа" и сличних бајки. Нажалост, неке од таквих бајки освану као најскупља дионица аутопута у Европи. Примјер је правац Бања Лука - Градишка, гдје моста и даље неће бити ко зна колико година. У доба прије отпочињања његове изградње, с правом се указивало да је за повезивање са аутопутем Братства и убиства (Београд - Загреб) бољи правац преко Приједора ка Јасеновцу. Ем има мост и одговарајући гранични прелаз, ем повезује више градова у Србској, од којих је Приједор много већи и значајнији од Градишке, која је већ повезана са аутопутем.

Уколико се некад ипак одлуче на изградњу пружног правца Бања Лука - Београд, који би ишао кроз нашу територију, ко зна какве све перипетије тек могу да се забибере из Ефбиха, односно Дистрикта Брчко, које као и остатак државне заједнице БиХ има "високог представника". Колико је таква сорта наклоњена интересима Српске, најбоље се види из проусташких иступа Валентина Инцка, па је прва ствар коју је Цивијановићка требала на састанку са колегом из Ефбиха потегнути, јесте стартно условљавање оваквог пројекта, давањем сагласности за правац ка Београду код Вишеграда. Једино на тај начин можемо бити сигурни, да ће и пруга из Бање Луке проћи до Бијељине. Даље пруга постоји за Србију и прелази мост на Рачи, који је сада само жељезнички. Препрека нема.

Пошто ми и по Дејтону имамо право на специјалне и паралелне односе са Србијом, логично би било и да паралелно развијамо стратешке путне правце према Београду?Макар са Сарајевом, које такве односе не жели и нема. Изгледа да и на саму власт у Бањој Луци много више утичу идеје стратешких пројеката са којима се сложи Александар Вучић, односно званични Београд, без сравњивања истих са стварним и логичним потребама своје земље. То све изгледа неодговорно и без визије, таман колико и изградња моста код Братунца. Иде на руку ефбиховским ратнохушкачким медијима, који Бању Луку непрестано представљају као некога са мозгом у Београду.

28. фебруар или 9. март

Жељка Цвијановић испред Владе Српске и Фадил Новалић као челни човјек Владе Ефбиха, данас су у Бањој Луци договорили да ће одржати заједничку сједницу двије владе. То ће се десити 28. фебруара или 9. марта, како им већ буде згодно, али су најавили и формирање радне групе које ће се бавити инфраструктуром, а прије свега аутопутем Сарајево-Београд.

Не само да пореским обвезницима Српске није предочено зашто се никад озбиљно није радило на повезивању Бање Луке и Београда, а већ премијерка најављује да ће радна група бирати трасу, те да су данас ћакулали чак и "неку трећу варијанту за трасу ауто-пута".

Ово са аутопутем, тако брзо након посјете Дениса Звиздића Александру Вучићу у Београду, гдје се причало на исту тему, дјелује као да је Вучић Жељки издао домаћи задатак, који она обавља без размишљања о сопственим интересима. Тако је прича о пореским законима и унапређењу пословног амбијента, пала у запећак.

Фадил је, како то традиционално из Ефбиха бива, поменуо да је "Стратегијом транспорта БиХ, предвиђена је веза у Вишеграду за аутопут Сарајево-Београд". Што ће рећи, да је предуприједио унитаристичком политиком могућност да са Жељком нешто око тога у будућности запне. Жељка, видите, није. Зна се гдје је Андрићград.

ММФ, акцизе и разоружани грађани Српске

Премијерку зато много више брине да Ефбих испуни своје обавезе према ММФ, које је Влада РС већ испунила, како би позајмљене паре за покривање буџетских дефицита наставиле да пристижу и купују социјални мир.

Како смо закључили из њихових изјава, Србској ће бити теже у случају реструктуирања Жељезница (ваљда јер нема пругу за Београд), а Ефбих ће имати више проблема "у хармонизацији и усвајању одређених прописа". Новалић, а како би другачије унитаристички ум, оправдање унапријед тражи у два дома парламента и парламентима кантона.

Новалић је дошао да нешто и понесе, те је тако замолио да ЕфбиХ преузме од Српске "методе утврђивања одређених закона", но он сматра да је "сигурно да ЕфбиХ може у радно-правном законодавству помоћи Србској".

Оно што Новалић сигурно не мисли преписивати из Српске, јесте разоружавање сопствених грађана, наметањем тако високих пореза за посједовање наоружања, као што то у очајничком отимању пара порезима чини Бања Лука. У свјетлу недавних милитаристичких приједлога Атифа Дудаковића, биће да се размишља у сасвим супротном правцу, те ће неслагања још бити само око ММФ и увођења акциза.

Но, на крају, битно је да намјеравају да сарађују. То је најбитније и то свакако треба поздравити.

Само не на штету Српске, као што је то увијек до сада бивало. Јер, овом политиком, пруга према Београду ће остати само спомен табла из 1993. године, која данас тавори код Бијељинске шећеране.

Фронтал