Манастир Троноша још сија сјајем Немањића

Манастир Троноша код Лознице, у 2017. години навршава седам векова постојања и делања, не само "на њиви Господњој", већ и у роду, у културном, образовном и државном погледу. Подигли су је славни Немањићи, усред прелепих шума Јадра, чије је свако стабло право као свећа, богатих извориштима, речицама и потоцима у којима је вода чиста као суза.

У непосредној близини ове светиње је чесма "Девет Југовића" из чијих десет лула тече благотворна изворска вода, коју су, по предању, подигли славни Југовићи, боравећи овде годину дана уочи Косовског боја, 1388. године. Чесма је, потом, улепшаванам и дограђивана, а деценијама има и лепу капелу.

Код ове чесме, сваке године на Велики четвртак сусрећу се верници из два правца, који пешачећи кроз шуме доносе "ратарске свеће", тешке око 50 килограма и високе око метар и по, прављење од чистог воска, а у литији их носе у манастир као прилог. Овај обичај траје вековима и претпоставља се да су га донели монаси који су стизали из Хиландара. И у време највећег сиромаштва, ове свеће су верници из Јадра даривали Троноши, чинећи то, по веровању, како би њиве боље родиле.

- Троноша је имала значајну улогу у животу Србије, од свог настанка, од бриге за свој род у време османлијске владавине до Првог и Пругог србског устанка, Првог светског рата, Другог светског рата, али и у време комунистичкке владавине, све до данашњих дана - прича владика Лаврентије, епископ шабачки, наглашавајући да је реч о богомољи, драгуљу православне вере и рода. - Троноша седам пуних векова сведочи веру Христову, као богомоља, Бога живога, где су и литургије и живот монаштва сачували лепоту и аутентичност од њеног освећења до данас.

Протођакон др Љубомир Ранковић из Епархије шабачке каже да, поводом јубилеја, треба подсетити на важна имена ове богомоље, међу којима се, поред осталих, издваја архимандрит Стефан Јовановић, који је, мада упозорен да може лако да изгуби главу, у време османлијске власти отишао у Зворник, код тамошњег бега, да моли за храну, за народ свој, где је отрован.

- Игуман Стефан, рођен у Текеришу код Лознице, био је значајан духовних, неуморан устаник, али и први учитељ Вука Стефановића Караџића, чије је село Тршић удаљено сат хода, кроз шуме, од Троноше - прича др Ранковић. - Мислим да је време да се овај троношки игуман упише у књигу светих СПЦ, јер је неуморно радио за веру своју и род свој, због чега је, на крају, и пострадао.

У време игумана Георгија Бојића, у августу 1941. године, који је био и један од кључних устаника против фашиста, Лозница је постала први ослобођени град у целој Европи. Ослобађање Лознице од фашиста 31. августа 1941. године, од прошле године, званично обележава и локална власт с патриотским удружењима из овог дела Србије.

Чесма коју су, по предању, подигла браћа Југовићи пре Косовског боја

Троноша је више пута била спаљивана и обнављана. Дизана је из пепела, љубављу овдашњих људи и монаха. Тако су, давне 1961. године, дошли да је обнављају њен вишегодишњи старешина, архимандрит Антоније Ђурђевић, и тадашњи монах, а каснији њен игуман, а данас игуман манастира Лелић, отац Аваким Ђукановић. Братство је успело да уреди светињу вредним и мудрим радом. У манастиру је и стална поставка о раном Вуковом школовању. Троноша је имала значајно место у обележавању великог јубилеја "Два века Вука" 1987. године, а и пре и после тога, у истрајној духовној, културној и образовној мисији, дочекујући милионе верника и туриста са свих меридијана.

Последњих година манастир је из мушког претворен у женски. Духовник је био и остао отац Николај, који је овде пола века. Сложно, вредно и одано служи се и ради сваког дана, уз благослов епископа Лаврентија, који је тачно пола века архијереј СПЦ и чији се јубилеј поклопио са јубилејом њему миле и драге светиње од малих ногу, пошто је рођен у комшилуку, у суседној Рађевини, у селу Богоштица.

Многобројни верници Јадра у Троноши

АНТОНИЈЕ И ПАТРИЈАРХ

Игуман манастира Троноша Антоније Ђурђевић био је један од најугледнијих духовника у читавој СПЦ. Својом руком је, из шешира, извукао име тадашњег епископа рашко-призренског Павла за будућег патријарха, "наследника" патријарха Германа, с којим је у младости друговао.

- Био је мудар, паметан и човек чије је срце непрестано куцало љубављу за овдашње људе, који су то знали и зато су га волели и поштовали - прича Зоран Марјановић из оближњег Тршића. - Догађај од велике важности био би када би у неки дом дошао у посету архимандрит Антоније, кога су волели и стари и млади. И традиција је да Троноша вазда има и старешине и монаштво које народ воли, што је увек било од велике важности, пре свега у најтежим временима за живот.

Парастос Цвијићу у Троноши

ЦВИЈИЋЕВА БОГОМОЉА

Троноша је била и омиљена богомоља нашег најсвестранијег научника, др Јована Цвијића, челника Српске краљевске академије и Београдског универзитета, који је својим дело засенио свет. Цвијић, иначе рођени Лозничанин, радо се сећао не само посета Троноши већ и пешачења до ње с мајком, кроз густе шуме Јадра. Сећао се да би мајка, на више места, стајала, молила се Богу, пошто су у стаблима биле иконе или су се на њима оцртавали ликови неких светаца. Цвијићева мајка била је из фамилије Аврамовић из села Корените, у чијем је атару Троноша.

Владимир Митрић,
Новости