Православни свет обележава Бадњи дан

Православни верници у Србији, Републици Србској, Црној Гори и другим земаљама обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом пред најрадоснији хришћански празник Божић – празник којим се прославља рођење Исуса Христа.

Посебан дан пред празник Рођења Христовог, Бадњи дан, прослављају данас верници неколико православних конфесија. У Руској, Србској, Грузијској и Јерусалимској православној цркви, као и на Светој Гори, свечаност рођења Богомладенца прославља се по старом, јулијанском календару у ноћи између 6. и 7. јануара.

Бадњи дан је дан уочи великог хришћанског празника, дан строгог поста и молитве, говори свештеник Сергеј Звонарев.

- Назив празника, на руском Сочељник, потиче од речи сочиво. То је обредно јело које представља кувана зрна пшенице или пиринча. По правилу, сочиво се спрема за помен мученика или преминулих хришћана. То што се сочиво служи уочи Божића није случајно. Јер Христос се родио и дошао на ову земљу како би умро на крсту, претрпевши мучења и страдања, самим тим да би спасао људски род од греха проклетства и смрти. И то посебно јело подсећа све хришћане на оно што је извршио Христос-Бог на земљи.

У разним земљама Бадњи дан обележавају на разне начине. У Белорусији и Украјини на тај дан уобичајено је спремати 12 јела по броју апостола. У Србији и Црној Гори ово је главни породични празник. Зато је уобичајено да се сва породица заједно бави спремањем, украшавањем просторија, да кити јелку, припрема свечану вечеру. У Грузији верници иду у литију Алило. Главни њени актери су лица која „носе благу вест“. Они су обучени у бело и песмама обавештавају све о томе да је рођен Спаситељ.

У Русији у древна времена на тај над нису јели никакву храну, нити пили било шта, осим што су јели сочиво. На сто се стављао чисти столњак, јело се у свечаном и строгом ћутању. У знак сећања на јасле у којима је рођен Исус, на сто се обавезно стављао струк свежег сена. Месна и кувана јела на сто су постављања тек кад наступи 7. јануар.

Данас су се многе црквене традиције трансформисале од строго канонских у симболичне. Ипак, уверен је православни свештеник, Бадњи дан и Божић треба дочекивати онако како доликује хришћанину.

Главна традиција празника је богослужење. Ова традиција је одраз суштине празновања Рођења Христовог. Људи треба да схватају да то није просто некакав догађај од пре две хиљаде година. Хришћанин треба да се односи према празнику као према реалном догађају свог духовног живота. Постоји много народних традиција везаних за смисао празника. На пример, коледари – песме и химне слављења Христа. Коледарске песме су распрострањене у Украјини. Ипак постоје и традиције народа које немају везе са хришћанством, и укорењене су у паганству. То је гатање, прерушавање, чарање. Све то нема никакве везе са Божићом и црква је то увек осуђивала.

Наступањем Божића почињу Свети дaни или Свјатки. То је време добрих дела. И мада је светост у добрим делима позив сваког хришћанина независно од доба године и празника, како би се Свјатки учинили заиста светим, треба управо тих дана да тежимо добру и вери, каже свештеник Сергиј Звонарев. Свјатки трају 12 дана до Крстовдана, који се обележава 19. јануара.