Свесловенски покрет за физичко и патриотско васпитање

Како омасовити праксу физичког вежбања, не само за младе, већ и за здраво старење? Ово питање већ 150 година постављају чланови соколских друштава и на њега дају одговор. За шездесетогодишњаке и старије, управо соколски систем вежбања даје најбоље резултате, истиче за „Политику” председник Скупштине Савеза Соко Србије, проф. др Габриела Крагујевић.

Наша саговорница посветила је овој области читав радни век. Докторирала је на теми о соколском гимнастичком систему, све до пензије радила је као професор методике физичког васпитања на Учитељском факултету у Београду. Била је дугогодишњи председник Соколског друштва Београд матица, а у једном мандату и први потпредседник Светског соколског савеза.

– Физичка активност се данас препоручује као једно од средстава за спречавање и отклањање здравствених проблема насталих некретањем. Ово питање је посебно значајно за људе узраста преко 60 година. Али, тешко је постићи сагласност око начина и праксе масовних физичких активности – истиче професорка Крагујевић.

Старије особе физичке активности најчешће своде на вежбање код куће, пешачење, пливање, вожњу бицикла... Али, тек у мањем броју, напомиње наша саговорница, укључени су у организације физичког вежбања, као што су спортски центри, спортска удружења грађана или геронтолошки центри који међу својим активностима имају програме групног вежбања.

Према њеним речима, ретко који од бројних спортских клубова, фитнес центара, теретана, плесних клубова и спортских удружења који нуде грађанству рекреативне програме, има у фокусу старије од 60 година.

– Фитнес клубови углавном нуде програме за достизање физичке спремности и обликовање тела. Бројни су и клубови борилачких вештина, али и они засновани на нама страној филозофији и традицији, попут медитације, протока енергије, или клубови тај-чија и јоге, који нуде програме за постизање духовне равнотеже, подизање животне енергије и сличних ствари – напомиње Габриела Крагујевић.

Са друге стране, соколска друштва са својим гимнастичким системом су једина која за задатак имају физичко, здравствено, морално и патриотско васпитање, и то у свим узрасним категоријама вежбача, истиче наша саговорница.

– Соколско физичко вежбање, са наглашеним задатком физичког и здравственог васпитања, нажалост, има умањене капацитете, а тако ће бити док му држава реституцијом не врати одузету имовину. Соколско физичко вежбање има 150 година добре праксе, засноване на философско-теоријско-методолошким основама, такозваном соколском гимнастичком систему – каже др Крагујевић.

Почеци соколског вежбања датирају од 1862. године, када је у Прагу основано прво соколско друштво. Идејни творац је др Мирослав Тирш, филозоф, хелениста-естетичар, гимнастички теоретичар и педагог, са групом истомишљеника и сарадника, људима просвећеним и посвећеним борби за националну еманципацију. Њихови основни задаци су били: физичко, здравствено, морално и патриотско васпитање, као темељ јачања народа за његову одсудну битку за слободу. Идејна мисао водиља била је „Тужме се“ (Ојачајмо).

– Др Тирш био је практичан филозоф који је знање и искуство уложио у стварање свесловенског гимнастичког система који се прилагођава специфичностима сваког словенског народа. Ослањао се на античке филозофе и гимнастичку праксу, мисли и дела бројних педагога, лекара и хуманистички оријентисаних гимнастичких теоретичара и практичара. Посебан ослонац били су му филантропи, тековине француске буржоаске револуције, али и у то време тек обзнањена Дарвинова теорија о постанку и развоју врста – наглашава председница Скупштине Савеза Соко Србије.

Снагу и здравље др Тирш је истицао као основу сваког напретка и појединаца и народа, па нема сумње да гимнастички систем заснован на тако широким и дубоким темељима опште и стручне образованости и личног искуства мора да постане трајна цивилизацијска вредност и тековина у пракси физичког вежбања, напомиње професорка Крагујевић.

– То се и потврдило убрзаним омасовљењем оснивања соколских друштава широм Чешке. Као добро утемељен, јединствен и целовит словенски и истовремено национално оријентисан гимнастички систем, соколство је већ 1863. године почело да се шири и у друге словенске земље – објашњава др Габриела Крагујевић.