Пробој војводе Петра Бојовића из заборава

Изложба „Војвода Петар Бојовић – знамења славе и части”, чију поставку чине одликовања једног од највећих војсковођа Првог светског рата, до сада чувана далеко од јавности, биће отворена у четвртак у здању Председништва на Адрићевом венцу.

Грађани и поштоваоци моћи ће да први пут виде ордење и указе о унапређењу ратног команданта који је са својом Првом армијом први ушао у ослобођени Београд 1. новембра 1918.

У овој збирци су, осим домаћих, и инострана признања која су Петру Бојовићу доделиле готово све важније европске земље.

Како за „Политику” истиче аутор поставке Радивоје Бојовић, кустос Народног музеја у Чачку, ово је најкомплетнија збирка  одличја неког од четворице србских војвода. Одликовања Степе Степановића, која су 1937. поклоњена Војном музеју, нестала су током Другог светског рата – сачувана су само два, три ордена. Знамења Живојина Мишића су након Другог светског рата продавана и завршила у приватним збиркама, Војни музеј је успео да откупи само део. Ова институција поседује свега два ордена Радомира Путника, а и они су тек однедавно у музејском фонду.

– Војвода Петар Бојовић је носилац 25 домаћих и 16 иностраних одликовања. Шест није сачувано, а четири нису комплетна, али и без њих ово је изузетна целина коју поседују само државе са богатим традицијама, попут Француске или Енглеске.

Збирку знамења прослављеног команданта Прве армије, а једно време и начелника Врховне команде у Великом рату, председнику Србије Томиславу Николићу уступио је њихов досадашњи власник и она су трајно под старатељством државе.

– Коста је био чувар ове заоставштине по опоруци војводиног сина Добрице, као представник угледне београдске фамилије која је бринула од последњим члановима породице славног војсковође – наводи аутор изложбе Радивоје Бојовић.

Према његовим речима, међу одликовањима која ће бити изложена значајем се издваја Орден Белог орла са мачевима првог реда, додељен 1917, јер је Бојовић једини војвода који је носилац тог знамења.

– Ту је и Карађорђеве звезде са мачевима Првог реда из 1933. Међу значајним страним одликовањима поменуо бих Орден Француске легије части првог реда из 1936. – додаје аутор поставке.

Осим ордења које је Петар Бојовић добио од земаља савезница у Првом светском рату, интересантно је да су га пре Великог рата одликовали и владари држава који ће бити противници Србије у периоду од 1914. до 1918. Тако је аустроугарски цар Франц Јозеф још 1884. Бојовића као младог официра одликовао Витешким крстом трећег реда, а бугарски кнез Фердинанд Кобург му је 1904. доделио Орден за војне заслуге другог реда.

– Таква признања доказ су да је Бојовић и у мирнодопском делу каријере био веома успешан – закључује кустос Радивоје Бојовић.

Председник Томислав Николић је у писму поводом отварања подсетио да је прошло седам деценија „од упокојења србског ратника Петра Бојовића и скромне, недостојне сахране без икаквих почасти, у граду којем је донео слободу”.

Бојовић је иначе пензионисан непосредно после Великог рата и скрајнут. Тек након пуча 27. марта 1941. је реактивиран као врховни инспектор југословенске војске. Преминуо је у јануару 1945. Према појединим изворима сукобио се са групом партизана, због чега је ухапшен, а умро је након пуштања из притвора, од последица тортуре.

Наводно, комунистичке власти су позвале грађане да не иду на војводин испраћај.

– Изложбом „Војвода Петар Бојовић – знамења славе и части” желимо да му се одужимо, да окајемо сагрешења предака и својим потомцима испричамо причу о јединственом србском официру (...) Непоткупљив, частан, спремно плаћа цену својих ставова после Великог рата, још за живота бива скрајнут, готово заборављен (...) Неизмерно сам захвалан породици на поверењу уступањем колекције одликовања Петра Бојовића, а свима нама на прилици да учимо о њему и од њега – наведено је између осталог у писму председника Николића.

Трајна поставка у Дому војске

Орден за војне заслуге 2. реда Фердинанда Кобурга, бугарског кнеза, из 1904. године (лево) и Витешки крст аустроугарског цара Франца Јозефа који је Бојовићу додељен 1884. године (Фото: каталог изложбе)

Изложба „Војвода Петар Бојовић – знамења славе и части” у четвртак ће у Председништву бити отворена у 11 сати. После две недеље, биће пресељена у Дом војске Србије где ће поставка трајно да остане. Одликовања ће бити обједињена са другом заоставштином војводе.

БИОГРАФИЈА

Петар Бојовић рођен је 16. јула 1858. у селу Мишевићи код Нове Вароши. Први ратови у којима је учествовао били су против Турака од 1875. до 1878. Иако је најпре уписао Артиљеријску школу, Бојовић је у рату са Бугарском био водник коњичког ескадрона и заступник начелника штаба Шумадијске дивизије. Усавршавао се у Француској и као официр наставио да напредује у служби.

У Првом балканском рату 1912. био је начелник штаба Прве армије. У Првом светском рату рањен је 1914. у борбама на Дрини, па га је на челу Прве армије заменио Живојин Мишић. У јануару 1916. постаје начелник Врховне команде, уместо војводе Радомира Путника. У јуну 1918. поново постаје командант Прве армије, са којом је 1. новембра 1918. умарширао у ослобођени Београд.

Пензионисан је 1922, а се вратио у службу после пуча 27. марта 1941. У Априлском рату био је заступник врховног команданта краља Петра Другог. С обзиром на то да је отпор Хитлеровим трупама брзо сломљен, није добио прилику да учествује у борбама. Преминуо је у Београду 19. јануара 1945.

Никола Белић,
Политика