СПЦ прикупља податке о србским жртвама у 20. веку

Свети архијерејски Синод Српске православне цркве требало би у наредном периоду да прикупи податке о Србима страдалим у Другом светском рату и током ратова деведесетих година прошлог века.

Прикупљање података иницирало је Друштво за подизање меморијалног центра србским жртвама геноцида у двадесетом веку, које се обратило СПЦ с молбом да им помогну у састављању спискова страдалих. Писмо упућено СПЦ потписали су председник Управног одбора Друштва, академик Василије Крестић и председник Скупштине Друштва, Александар Матановић. Како је јуче саопштено из ове организације, на њихову молбу Синод је одговорио позитивно и одлучио да им пружи подршку у састављању спискова страдалих.

Друштво је предложило Синоду српске цркве да преко свештенства организују прикупљање ових података у њиховим парохијама. Како нам је објашњено у овој организацији, идеја је и да се за овај посао користе књиге цркава, тамо где су оне враћене након привременог преузимања од државе после Другог светског рата, али и да свештеници на терену прикупљају податке од својих парохијана. Друштву за подизање србског меморијала достављена је синодска одлука, донета 31.маја, у којој се епархијски архијереји умољавају да преко подручног свештенства прикупе податке о пострадалим Србима са парохија које су им поверене. Ти подаци биће достављени Синоду, који ће их онда ставити на располагање Друштву, наводи се у одлуци.

До данас не знамо колико је жртава убележено у званичним списковима, које су састављале различите државне комисије, а колико их је остало ван њих, због чега је потребна и помоћ Цркве

Миливоје Иванишевић, члан Друштва за подизање србског меморијала, каже да се ни деценијама после завршетка оружаних сукоба не зна број страдалих Срба, да се подаци веома разликују, због чега је неопходно урадити што прецизнији попис.

– Од кад је стврен сајт, свакодневно нам се јављају људи  и шаљу податке о својим страдалима за које претпостављају да их нема у званичним евиденцијама. Углавном се ради о периоду Другог светског рата и он ће нам, за сад, и бити у фокусу. Ни дан-данас не знамо колико је жртава убележено у званичним списковима, које су састављале различите државне комисије, а колико их је остало ван њих, због чега смо се и обратили цркви за помоћ у прикупљању ових података – каже Иванишевић.

Он додаје да, осим пописа жртвава, Друштво ради и на изради библиографије радова о србским страдањима у двадесетом веку и да је при крају израда оне објављене на србском језику. У плану им је да саставе библиографије радова и на страним језицима.

СПЦ је, такође, предложила успостављање сарадње Друштва и Одбора за Јасеновац при Светом архијерејском Синоду. Иванишевић додаје да ће се радо одазвати овом позиву и помоћи да се изучи обим србског страдања у Јасеновцу, додајући да то сматрају веома важним будући да се историја на територији НДХ све више искривљује и постоје ревизије.

Како за Политику објашњава владика славонски Јован (Ћулибрк), дугогодишњи председник Одбора за Јасеновац, Србска православна црква већ је била ангажована на сличном послу. Наиме, 1983/84. године прикупљала је податке о србским жртвама током Другог светског рата. Подаци тад прикупљени тек треба да буду стручно обрађени. Између осталог, потребно их је упоредити и са другим изворима.

– Одбор за Јасеновац извршиће увид у попис и сачинити базу података на основу њих – каже владика Јован.

Ј.Чалија
Политика