Кратка анализа тренутне ситуације са страним борцима у Сирији

Француска и Велика Британија се боје понављања либијског сценарија у Сирији, тачније премјештања дипломатског фронта француско-енглеско-америчке осовине, на осовину Медитерана, управљаним споља преко договора између Сједињених Америчких Држава и Русије. Та промјена је постала неопходна, с обзиром на појаву нових захтјева, повезана и са потребом да се ограничи и порази феномен инфилтрације терориста унутар граница Европске Уније.

Насупрот томе, Париз и Лондон ће одустати против своје воље од дипломатског лидерства по питању Сирије, имајући у виду уложени напор да се разбије "Дамоклов мач" који виси над њима, с обзиром на додељену подршку побуњеницима у прошлости и бројним борцима који су дошли у Сирију да свргну Асада. У сваком случају, остаје да се ријеши проблем страних бораца који су блокирани на Средњем Истоку. Они врше притисак преко својих породица да се врате у своју земљу, међутим добили су негативан одговор од своје владе. Многи од њих су изразили намјеру да желе сарађивати са западним властима, и одлежати казну у својој земљи, али су власти блокирале све могућности за преговоре у том смислу.

Европски борци, дакле, немају другу алтернативу него да умру у сиријским или ирачким затворима, или у најбољем случају да сарађују са обавјештајном службом Дамаска на неутралисању Исламске Државе.

Из брзе анализе, произилази да се нешто промјенило унутар европске спољне политике, можда као реакција на Бреxит, која је довела у питање геополитичке структуре виђене као неуклоњиве. Дакле, креирају се путеви паралелне дипломатске стратегије, које ће бити све бројније и подмуклије, баш унутар Савеза који је изгубио тачку ослонца.

У том контексту, на сцену ступа медијска кампања дизинформације, са циљем да загади и дискредитује евентуалну улогу Италије у склопу плана који би требао дати политичко рјешење Сирији. Према локалним изворима, који чине дио мреже италофила на Средњем Истоку, није било никакве посјете крајем прошле седмице између шефа италијанске Обавјештајне агенције, генерала Алберта Манентија и сиријских функционера, како је погрешно пренио бејрутски медиј Асафир, као и Галф Њуз.

Исти извор објашњава да је та медијска кампања вођена из иностранства, као један тип одговора на постојање канала комуникације између Рима и Дамаска.

 пракси, ти односи – као и са Берлином и Бриселом – нису никад у потпуности прекинути, и на неки начин су одржани, посебно за управљање имигрантском кризом и европским страним борцима, као и инфилтрацијом бивших сиријских побуњеника и бораца Даеша, који су побјегли од рата.

Тај податак је у сваком случају изобличен, изманипулисан и екстреман, као да се жељело инкриминисати – и да се заустави у корјену – било какво "наметање" Италије у можда већ постојеће преговоре, управљане од других држава. Другим ријечима, није се свидио интерес Рима сиријском досјеу, због којих Француска и Велика Британија желе ексклузивност одлучивања унутар Европе, и поред тога што је Италија једна од европских земаља која је највише претрпјела посљедице исељавања имиграната, с обзиром да је транзитна земља и обала њиховог "спасавања и прихватања".

Читајте више на Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут