BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Најбољи руски акварелиста у галерији Миљковић на Звездари

Најбољи руски акварелиста у галерији Миљковић на Звездари
31.05.2016. год.


Сергеја Алдушкина сматрају једним од најбољих руских, а често се може чути и светских, акварелиста. У Србији га љубитељи уметности знају захваљујући низу изложби које је организовала сликарка Мирјана Стојановић — па је сусрет у Галерији Миљковић на Звездари био заправо сусрет старих пријатеља.

За ову прилику Алдушкин је одабрао не само да покаже стотинак својих радова насликаних у Србији, већ је пред посетиоцима насликао и мртву природу са самоваром, која је продата у добротворне сврхе. Новац је добило удружење волонтера за помоћ старим лицима.

Алдушкин је завршио чувену ликовну академију „Сурикова“ у Москви и специјализацију у Француској, да би се одмах потом вратио у родни крај, своје село Мароскино, поред реке Волге.

Љубав према родном крају и његова лепота богато се пренела на његове слике, а одатле, буквално по целом свету. Упознао је европске градове, музеје, и са сваког путовања доносио много нових слика. За једну такву колекцију акварела из Јерусалима је и добио награду Руске академије уметности као најбољи акварелиста. У Србији га љубитељи уметности знају захваљујући низу изложби које је организовала сликарка Мирјана Стојановић.

„Мислим да уметник мора да чини добра дела, иначе није уметник“, објашњава Алдушкин у разговору за Спутњик додајући да је ово његов једанаести долазак у Србију.

„Овде се осећам као код рођене куће. Мирјана, која организује изложбе, веома је активна, позива нас у колонију где се ми дружимо, радимо и уживамо. Био сам у много градова у Србији и где год сам ишао, топло сам дочекан“, каже Алдушкин за Спутњик.

Знамо да вас позивају у много земаља, где сте такође веома славни. Тамо имате своје обожаваоце, оне који већ имају, као и овде, читаве колекције ваших слика. Ипак, не верујем да сте негде били баш 11 пута?

— У Европи је то другачије и тамо идем само да радим, да видим музеје. Тамо сам сâм, или са галеристима. Овде је другачије, овде постоји контакт са људима, позивају ме у госте, стичем пријатеље и много, много добрих ствари се догађа.

Кад се каже руски сликар, као да није ништа речено. Ви живите у малом селу које сам ја видела и које изгледа заиста као бајка. Реците нам нешто о свом завичају.

— То је република Мариј Ел на Средњој Волги. Предивна природа где се смењују шуме и равнице, веома лепи предели. Река Волга је за мене живот и инспирација. Без ње, без мог села у коме знам сваку стопу, сваки жбун и сваку травку, мислим да не бих могао да живим. Увек ми је тешко кад сам далеко и желим да се вратим кући.

Да, али то је ипак село. Да ли сте некад пожелели да живите у неком великом граду, у Москви на пример?

— Искључено, никако у великом граду не могу да живим, у Москви не могу да боравим више од три дана. Где год сам, треба ми тишина, а имам је само у свом дому, у том дивном месту се добро осећам и радим. Тамо ми долазе пријатељи, цео мој живот је тамо. Потребу за „светским“ животом задовољавам путујући. Много и често путујем и то ми увек доноси нова и нова искуства и задовољства. Често сам и у Москви где излажем своје слике, приређујем изложбе, дружим се са пријатељима… Али увек се враћам у Мароскино.

Колико ми је познато, поред бављења сликарством, ви тамо радите и још нешто занимљиво?

— Тамо већ десет година од очеве куће правим музеј. Мој отац је био самоуки сликар, иза себе је оставио много радова и идеја је да направим и изложбени простор где бих позивао пријатеље уметнике да излажу своје радове, да позивам госте који ће у тој атмосфери моћи да стварају.

Које сте нам слике донели, овде није само Србија?

— Напротив, овде је све што сам десет година радио у Србији дружећи се са пријатељима сликарима.

Па, ипак, чини ми се да није све србско. Видим слику Наташе која седи, и коју бих радо купила.

— Наташа једина није из Србије, али се одлично уклапа у идеју изложбе. И њу не можете да купите. То је један од оних радова које ја остављам у својој шкрињи.

Шта се с тим радовима догађа, и шта све има у шкрињи?

— Сваки уметник себи треба да остави само што му је драгоцено и што значи подстицај за даље стварање. То је оно што остављам за будућност. Веома сам срећан што је на неки начин успостављена хармонија између мене као уметника, и љубитеља уметности. Моје слике се одлично продају и у Русији и по целом свету, али и да није тако, наставио бих да сликам — за свој сандук-ризницу.

Има ли тамо много слика?

— Не, ја бирам. Тамо има око 80 слика, то је негде око десет посто од онога што сам насликао.

Дођите опет.

— Наравно, сигурно ћу доћи.



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Интензитет инсистирања на невиности Украјине је необичан, изјавио је руски министар спољних послова


„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу

Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...


Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА