Заливски новац претворио Косово у колевку терориста док САД и ЕУ затварају очи

Косово, претежно насељено муслиманским живљем, одсечена од Србије због агресије САД и НАТО снага, претворена је у жариште радикалног исламизма и плодно тло за врбовање терориста захваљујући новцу које се упумпава преко заливских земаља, пише Љујорк Тајмс.

Од свих европских регија, простор Косова држи мрачни рекорд који има највећу стопу по глави становника по учествовању у терористичкој групи ДАЕШ, тзв. "Исламска држава" у Сирији. Од 1,8 милиона становника на Косову, њих 314 су регистровани од стране полиције као припадници ове терористичке организације.

Локалне власти и умерени имами криве за проблем екстремистиче свештенике потпомогнуте новцем из Саудијске Арабије, Катара, Кувајта и других арапских земаља. Финансирањем путем сумњиве мреже приватних донација, добротворних организација и исламских стипендирања, они шире бренд ислама под називом "вехабизам", екстремистичког покрета  који Саудијска Арабија подржава.

"Прво што вехабије раде је то што чланове наше заједнице, који разумију ислам у традиционалном смислу који имамо генерацијама, покушавају да их одвуку од ових схватања", каже имама џамије у Подујеву Идриз Билали.

"Једном када их удаље од традиционалне заједнице и мишљења, онда почну да их бомбардују са радикалним мислима и идејама."

"Главни циљ њиховог деловања је стварање сукоба између људи", додао је он. "Ово прво ствара поделе, а затим мржњу, а онда може доћи до оног што се десило у арапским земљама, у којима рат почиње због ових супротстављених идеја."

Вехабијска начела укључују примат шеријатског права, идеје насилног џихада, које подстичу на убијање муслимана који се сматрају јеретицима, јер њихово понашање није у складу са вехабијском интерпретацијом ислама. Косово, које је прогласило "независност" од Србије 2008. године, је декларисано као секуларна земља у њеном уставу. Становници су углавном шиптари и муслимани који се придржавају умереног ислама који је пет векова успостављен од стране отоманске владавине.

Саудијске добротворне организације и имами који су преплавили Косово после ратова деведесетих година, нудили су новац за изградњу џамија и помоћ сиромашнима у замену за строжије верске норме, као што је ношење марама на глави, прекривеног лица.

"Они су дошли у име помоћи", рекао је имам у Гњилану, Енвер Реџепи. "Али су дошли са искуством различитих намера, да поделе ислам."

"Провео сам 10 година у арапским земљама и специјализован сам  за секте у исламу", додао је он. "Веома је важно да се заустави арабијско секташтво које уводе данас на Косову."

За неке умерене као што је Реџепи противљење ширењу вехабизма значи проблеме. У 2004. години, он се сукобио са младим следбеницима радикалног проповедника Зекирјје Казимија, а на његовим  џамијама су се вијориле албанске заставе. Застава има двоглавог орла. Вехабизам сматра описе живих бића као идолопоклонство, па их је Казими склонио, а потом, Реџепи вратио.

У наредних неколико дана Реџепи је одведен и дивљачки претучен од стране маскираних мушкараца у шуми изнад Гњилана. Он сматра да Казими стоји иза напада, али полицијска истрага није ништа урадила.

У 2014., након што су два млада шиптара оптужили да су отишли у Ирак и Турску, приштинске власти су покренуле истрагу у вези њихове радикализације. Овог месеца Ћазими је осуђен на 10 година за изазивање верске мржње и регрутовање за терористичке организације, а оптужница терети и десетине других као и верских поглавра за учествовање. Широка истрага на Косову резултирала је са 67 осумњичених особа, 14 имама је ухапшео, а 19 муслиманских организација је затворено од стране полиције.

Истражитељи кажу да Саудијска Арабија спонзорише и улаже милионе долара у ширење вехабизма на Балкану. Ал Вакф Ал Ислами, једна од организација која је затворена, упумпала је 10 милиона € од 2000. до 2012. године. Од тог новца, више од један илион је отишао у зграду џамије. Око 1,5 милиона нестао је кроз подизање готовине за које полиција није могла да уђе у траг. Само седам одсто буџета од ове организације је отишло на збрињавање сирочади.

Радикализација на Косову није дошла као изненађење за локалне власти, наводи лист. Већ 2004. године, тадашњи "премијер" Бајрам Реџепи покушао је да забрани екстремистичке секте, али су се том закону успротивили европски званичници, који су рекли да ће такав закон прекршити верске слободе.

"То није било у њиховом интересу, они нису хтели да иритирају неке исламске земље", рекао је он. "Они једноставно нису ништа урадили."

Сада је вехабијска агенда ушла и међу "косовске званичнике", рекао је "министар унутрашњих послова" Скендер Хисени.

"Рекао сам им да су радили велику штету по своју земљу", рекао је он у интервјуу. "Косово је по по Уставу секуларно друштво. Увек је била историјска прећутна међурелигијска толеранција међу Албанцима овде, и желимо да будемо сигурни да ће тако и да остане. "

Косово, првобитно претежно србска земља која је сачувала снажан духовни значај за Србе, на овај дан је претрпела драматичне демографске промене током протеклих векова. До касних 1940-тих је подељена у практично једнаке делове између Срба и Албанаца, а проценат наставља да се мења.

У 1990-им, Балкан је прошао кроз период бруталних етничких ратова, а Косово је имало свој удео у крвопролићу. НАТО је искористио своју војну супериорност да уништи српске снаге и осигура независност Косова од Београда. Бивши амерички председник Бил Клинтон и његова супруга, амерички сенатор и председнички кандидат Хилари Клинтон, су захвалили Косову за његову подршку албанској ствари.