Патријарх Кирил: Брига о затвореницима је била увек део мисије Цркве

«Сећамо се времена кад свештеник није могао да уђе у затвор, а сад се поставља питање о сталном служењу Цркве на местама за издржавање казне. И већ је учињено много на стварању и функционисању овог система. Са задовољством можемо рећи да је наша Црква основала службу за пастирску бригу о затвореницима,» - изјавио је Његова Светост патријарх Московски и целе Русије Кирил на отварању редовне седнице Највишег Црквеног Савета Руске Православне Цркве која је одржана 13. априла 2016. године.

Поглавар Руске Православне Цркве је истакао да се «на све више места за издржавање казне уз помоћ администрације отварају домаћи храмови и капеле, уз учествовање Синодалног одељења за служење у затворима пишу се методичка упутства за духовну бригу о затвореницима.

«Брига о затвореницима је увек представљала део мисије Православне Цркве. То одговара самој природи Цркве: брига за спасење грешника је у средишту црквеног служења,» - истакао је свјатејши владика.

По речима Његове Светости време издржавања казне представља изузетно искушење за људску личност. «Нико из затворске ћелије не излази исти као што је у њу ушао. То је огроман изазов за људску душу. Али је истовремено и веома велика шанса коју Бог даје, - сматра патријарх Кирил. – Затвор може да сломи и осакати човека, да га баци у бездан очајања, али може и да га преобрази, да га препороди за нови живот. И Црква долази у тамнице управо због тога да не дозволи сужњима да крену првим путем који је по њих погибељан.»

«Главни циљ Цркве у тамничкој ћелији јесте да помогне сваком затворенику да се сретне са Христом, - наставио је свјатејши владика. – Јер Спаситељ није дошао да позове на покајање праведнике, већ грешнике, укључујући и оне који заслужено издржавају казну у тамницама. А нама треба да буде јасно да су затвореници наша паства, а не отпадници. Они су одвојени од друштва због прекршаја које су учинили, али их из Цркве нико није изопштио... И зато с подједнаким пастирским жаром треба да се односимо према духовном руковођењу ових људи.»

«Данас живимо и проповедамо у слободним условима. И зато се од нас данас тражи много више него у време кад Црква није имала могућности да се бави пастирским радом са затвореницима, - подсетио је Његова Светост патријарх. – Да ли ћемо умети да искористимо нове постојеће услове у потпуности и да уведемо хришћанске основе и уверења у домаћи систем спровођења казни, наравно, зависиће од нас.»

Свјатејши владика је такође скренуо пажњу на потребу за тим да се у пастирском раду има у виду специфичност различитих категорија затвореника. «Брига за душе адолесцената који се налазе у колонијама за малолетнике и о трудним мајкама иза решетака, разликује се од бриге за осуђенике који издржавају доживотну казну због тешких злочина. О сваком од њих Црква треба посебно да се брине,» - истакао је Његова Светост патријарх Кирил.

Поглавар Руске Цркве је посебно издвојио тему ресоцијализације лица која излазе из затвора. «Познато је да бившим затвореницима није лако да се врате у свет, да нађу посао и да обнове друштвене везе. Зна се с каквом антипатијом друштво дочекује бивше затворенике. И Црква треба да им притекне у помоћ,» - изјавио је свјатејши владика.

«Рад на социјалној рехабилитацији бивших затвореника треба да се обавља на епархијском и на парохијском нивоу. То је специфичан рад, јер се понекад човек после издржавања казне не поправља, већ се учвршћује у својим злочиначким намерама и морално деградира. И зато црквена рехабилитација затворениха захтева посебан приступ овим категоријама лица и, наравно, изузетно одговоран однос од стране надлежних архијереја,» - додао је поглавар.

У закључку је Његова Светост патријарх Кирил дао налог Синодалном одељењу за служење у затворима да «обрати жању на све могуће програме за припрему клира и мирјана за рад у овој врло сложеној области».

Са руског Марина Тодић

Православље