На Крфу и Виду обелжавање искрцавања српске војске

Председник Србије Томислав Николић предводиће данас делегацију на свечаност поводом обележавања стогодишњице искрцавања српске војске на Јонска острва Крф и Видо.

Након централне комеморативне свечаности у Маузолеју – спомен костурници и полагања венаца на Морнарички крст, Николић ће положити венац у “Плаву гробницу”.

Предедник Србије ће присуствовати отварању нове сталне поставке “Срби на Крфу 1916-1918” у Србској кући.

За нарочите заслуге за Србију, исказану племенитост и хуманост према србским војницима, који су се прије 100 година искрцали на острво Крф, председник Србије доделиће Сретењски орден општини Крф.

Албанска голгота устаљен је назив за повлачење српске војске и народа преко завијаних планина Албаније након инвазије Њемачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију, у зиму 1915/16.

Какво је тада било стање, говори саопштење њемачке Врховне команде од 29. новембра: “Пошто србска војска више не постоји, већ постоје само њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са балканског ратишта”.

Током повлачења српске војске преко Албаније, велики број војника је умро од хладноће, глади и исцрпљености.

Прво искрцавање на “Острву спаса”, како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града.

На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј.

Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи.

Видо, организовано као болница, претворено је у “острво смрти”, а море око њега у “плаву гробницу”, где је око 5.400 умрлих спуштено у море.

Из пијетета и поштовања према умрлим србским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју.

Боравак Срба ка Крфу јединствен у историји

Пре сто година једна држава напустила је своју територију и преко друге две отишла у трећу, савезничку. Одлука да и Влада и војска и цивили крену пут Албаније и Црне Горе, голгота и крфски период - јединствени су догађаји и у србској историји и у свету, сагласни су историчари. Стогодишњица искрцавања српске војске на Крф у понедељак ће бити обележена свечаном церемонијом на јонским острвима.

Нико не зна шта су муке тешке, док не пређе Албанију пешке. Пре сто година, најиздржљивији србски војници савладали су муке и искрцали се на Крф, где су се опорављали и спремали да поврате део своје окупиране територије.

Историчари су сагласни: албанска голгота и период на Крфу, јединствени су у историји и најзначајнији догађаји за Србију током Првог светског рата.

Историчар Станислав Сретеновић каже да је у тренутку када су српске трупе са Владом и краљем дошле на албанску обалу после тешке албанске голготе, оне су биле једини симбол присуства Срба у међународној заједници и политици.

Албанску голготу и искрцавање српске војске на Крф, путем штампе пажљиво је пратио и свет - поготово земље савезнице.

"То је време великих сукоба француских и немачких армија код Вердена када је требало подићи морал тих савезничких армија, посебно француске, и када је србски случај служио као врста стимуланса да се издржи на фронту", рекао је Сретеновић.

Као и догађај, и страдање је било без преседана. Погинуло је више од 77.000 војника и 140.000 цивила. Због глади, тифуса, страдања у логорима - неке су процене да је број умрлих и до милион.

Било је потребно време да Србија изађе из демографског минуса. Али, сматра историчар Чедомир Антић, догодила се велика промена у структури популације - која је писала даљу историју.

"Тај пут се може поредити са Кинеским великим маршем, са северним маршем у Руској револуцији, али страшније је јер је било много цивила", каже Антић.

Према његовим речима, србски народ је успео да се обнови после тога, увек се после неког времена обнови, али толико страдање није забележено.

"Као и у свим великим ратовима, роде се нови људи, али најбољи страдају у рату - и то је најтежа последица свега", сматра Антић.

Један век од искрцавања ће у понедељак бити обележен церемонијом на Крфу, којој ће присуствовати и председник Србије.