Подгорица: „Не заборављамо“ – Не опраштамо НАТО агресију

У Подгорици ће 24. марта, поводом годишњице почетка НАТО агресије на СР Југославију, бити одржан велики народни скуп.

Тог 24. марта 1999. године из Авијана у Италији кренуо је лет „Милосрдног анђела”, чиме је започела НАТО агресија против Савезне Републике Југославије.

Епилог дејствовања „Милосрдног анђела” послије 78 дана незапамћене агресије на суверену и међународно признату земљу, био је 30.000 ваздушних налета, 50.000 испаљених разорних пројектила и око три хиљаде угашених људских живота. Рањено је 12.500 становника, а огромна материјална штета начињена је на бројним војним и цивилним објектима, школама, здравственим центрима, споменицима културе, медијским кућама. НАТО авиони и ракете нису штедјели ништа. И никога.

Организатори скупа у Подгорици су политичке странке, ратни ветерани, нестраначке организације и невладина удружења која се противе уласку Црне Горе у Сјевероатлантски војни савез. Мото скупа је: „Не заборављамо!“, а одржаће се у четвртак, на Тргу Републике, с почетком у 20 часова.

„Не заборављамо убијену дјецу, страдале мајке, погинуле очеве, порушене мостове, срушене школе, загађене шуме, ријеке и језера, отету младост, украдене животе. Не заборављамо посљедице радијације које и данас узимају данак животу. Не заборављамо рат, јер желимо мир, не заборављамо смрт, јер желимо живот, не заборављамо прошлост, јер желимо будућност“, саопштили су организатори скупа.

Подсјећамо да је током агресије Алијансе у Црној Гори је страдало 10 особа, међу којима и троје дјеце. Крвави епилог НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе био је око 3.000 угашених живота.  Првог дана напада пала је и прва жртва -  деветнаестогодишњи Саша Стајић из Београда, који је погинуо на ратној стражи у кругу касарне „Милован Шарановић” у Даниловграду.

Дан 30. април 1999. године остаће упамћен као један од најкрвавијих датума у новијој историји Црне Горе, када је бомбардовано Мурино и када је страдало највише цивила током те агресије. Страдало је шест невиних грађана. Живот су изгубила дјеца: четрнаестогодишњи Мирослав Кнежевић (1985), тринаестогодишња Оливера Максимовић (1986) и десетогодишња Јулија Брудар (1989). У нападу су страдали и Вукић Вулетић (1953), Милка Кочановић (1930) и Манојло Коматина (1927).

Жртве из Црне Горе и страдале на територији Републике Црне Горе

Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић, Јулија Брудар, Вукић Вулетић, Милка Кочановић, Манојло Коматина, Саша Стајић, Аврамовић Марко, Бјелановић Драган, Филиповић Саша, Крвавац Миломир, Џувер Божо, Кандић Маринко, Ралевић Марко, Лазаревић Ранко, Мирјачић Горан, Мараш Његомир, Тадић Аћим, Цимбаљевић Ђорђије, Рисо Марио, Мујовић Златко, Петрић Дејан, Поповић Симо, Војводић Данило, Леовац Предраг, Божовић Мирослав, Белоица Љубодраг, Ђуровић Славко, Губеринић Миодраг, Томовић Звонимир, Оташевић Јован, Шћекић Радуле, Комненовић Петар, Тешовић Вукоман, Контић Милан, Марковић Божидарка, Лакићевић Срђан, Маџгаљ Бранислав, Трифуновић Ново, Бошковић Жељко, Вуковић Ранко, Никић Жарко, Машковић Дарко, Јелић Милорад, Перовић Александар, Фатић Зоран, Личина Сафет, Јововић Веселин, Чупић Бранко, Видаковић Михаило, Јокић Љубиша, Вујадиновић Радован, Поповић Витомир, Бојовић Ђурко, ..

Бомбардовање СР Југославије завршено је 10. јуна 1999.