САД не могу против „азијског нуклеарног гиганта“

Дејства Кине у Јужном кинеском мору изазивају узнемиреност у многим земљама у том региону, али и у Европи и Сједињеним Америчким Државама. Аналитичари „Нешенел интереста“ и „Инвестор’с бизнис дејлија“ покушали су да открију како америчке дипломате и припадници војске могу да се супротставе растућој моћи Кине.

Овог пролећа Међународни арбитражни суд у Хагу размотриће тужбу Филипина у вези са спорним острвима у Јужном кинеском мору. Највероватније је да ће бити донета одлука у корист Маниле.

Тешко, међутим, одлука суда може да промени стратегију коју Си Ђинпинг сматра одговарајућом, пише „Нешенел интерест“.

Претензије Кине на острва активно подржава становништво. Поред тога, Кина је већ наговестила да је неће обавезивати никакав правни документ.

Чак и ако легитимност кинеских претензија буде доведена у питање, шта даље?

Кина може да створи нову идентификациону зону противваздушне одбране, исту каква већ постоји у Источном кинеском мору, претпоставља сарадник Центра за стратешка и међународна истраживања Џон Хемингс.

У том случају за Америку и њеног савезника Јапан биће веома важно да предузму заједничке мере

Први стратешки потез треба да буде да америчка флота и војна морнарица игноришу поново створену зону. То је пример за Јапан.

Можда би америчко-јапанска алијанса могле да привуку Аустралију и Филипине. Сувише дуго сви су се плашили да сатерају Кину у ћошак четвоространим дејствима, сматра Џон Хемингс.

Ипак, управо овакве акције могу само да повећају напетост, а америчко-јапанска алијанса практично ништа не може да учини како би онемогућила Кину да и даље остварује своју стратегију, осим да изазове сукоб.

Још мање оптимизма испољавају стручњаци из „Инвестор’с бизнис дејлија“.

Лист наводи да су дејства Кине у Јужном кинеском мору постала могућа захваљујући изградњи више од пола туцета вештачких острва.

На острвима је Кина разместила радаре, а у околним водама патролирају војни бродови. Ту може да се размести и војна техника, укључујући савремене борбене авионе.

Директор Националне обавештајне службе САД Џејмс Клепер сматра да ће почетком 2017. Кина моћи да размести у региону моћне одбрамбене и офанзивне уређаје.

Крајњи циљ ове стратегије јесте остварење „кинеског сна“ о препороду велике кинеске нације. И тешко да ће неко моћи Кину у томе да спречи.

„Кина користи своју шансу: мекоћу једине светске супердржаве под (Бараком) Обамом. Кина види да не можемо да завршимо ратове у Ираку и Авганистану, да дефинитивно нећемо моћи да се супротставимо агресији нуклеарног гиганта у Азији“, закључује „Инвестор’с бизнис дејли“.

Крајем фебруара телевизијски канал „Фокс њуз“ саопштио је, позивајући се на представнике америчке власти, да је Кина упутила ловце на острво Вуди, које је једно од спорних острва у Јужном кинеском мору. На њему је такође размештено неколико ракетних комплекса земља—ваздух ХQ-9.

Министарство иностраних послова Кине није ни демантовало ни потврдило ову информацију, али је нагласило пуно право Кине да на својој територији размешта одбрамбену инфраструктуру. Министарство одбране Кине је саопштило да се средства ПВО одавно налазе на острвима.