Маузер, Лугер и Срби

Породица Маузер, односно браћа Паул и Вилхелм Маузер, вероватно су у категорији најпознатијих конструктора наоружања у свету. Ретко коме није позната пушка „маузер“, која је била у наоружању скоро свих европских земаља, па је служила за узор чак и Сједињеним Америчким Државама. Међутим мало је познато да су браћа Маузер први контакт успоставили управо са Србијом и захваљујући Србији су уопште успели да изграде своју фабрику и опстану на тржишту.

Браћа Маузер

Наиме, 1880. године, када Србија расписује конкурс за избор нове модерне пушке, „Маузер“ нуди један тип једнометке србској војсци. Србија шаље комисију на челу са Костом-Коком Миловановићем који је тада био мајор, у виду испитне комисије. Коста Миловановић је преправља и побољшава њене балистичке особине, што је учинило једном од најбољих пушака у свету.

И Србија се опредељује за ту пушку. Занимљиво је да се током боравка у Оберндорфу, где се налазило седиште фабрике, Коста-Кока Миловановић оженио Вилхелмовом ћерком Елизом, која је са њим прешла у Београд и живела све до своје смрти, односно Кокине смрти 1905. године.

Последња провера маузерке

Како је дошло до контакта са Лугером?

Занимљива је прича да је Лугер углавном широм света познат већ читав век искључиво као конструктор чувеног пиштоља „парабелум“ или „лугер“ или „Пе-08“ који је био у наоружању немачке војске, а касније и других армија у Европи. Међутим, сам Лугер је првенствено био комерцијалиста и то врло способан трговац који је умео да уновчи своје патенте и своје знање.

Но најзанимљивије је његово порекло. Наиме Лугеров отац, Бартоломеус Лугер био је лекар који је рођен у Задру. Ту се жени Ширмом, девојком из наших крајева. Лугер се школовао у Падови, потом прешао у Штајнах. У каснијој преписци између Лугера и црногорске и српске владе, он говори чистим србским језиком, пише ћирилицом и латиницом и здушно нам доставља поверљиве податке о наоружању свих држава које су угрожавале Србију.

Лугерова сарадња са Дамјаном Бранковићем

Георг Лугер

Лугер је првенствено контакте успоставио са Митром Мартиновићем, министром војске Црне Горе, и Илијом Хајдуковићем, начелником војних радионица, приликом њихове прве посете Берлину 1906. године и покушаја набавке митраљеза. Тада се служио италијанским језиком који је научио у Падови и србским језиком у конверзацији са тим личностима и ту се родило једно лично и прилично присно искрено пријатељство.

Тек 1907. године, у време када и Србија решава да набави митраљезе, Лугер тражи препоруку црногорског двора за Србију знајући да је краљ Петар везан породично са династијом Петровић. Међутим, занимљиво је да од црногорског двора није добио препоруку него да је успоставио контакт са Дамјаном Бранковићем.

Дамјан Бранковић отвара агенцију у Сремским Карловцима, где наводно заступа Лојда и Англо-аустријску банку, и под тим именом нуди србској војсци прво пиштоље, а потом, када види интересовање Србије, и нове типове митраљеза.

Са Бранковићем у Београд долази и лично Лугер, који све време борави у Крагујевцу и Београду током тестова митраљеза до коначног опредељења Србије баш за тај тип митраљеза који је користила србска војска све до 1918. године.

Нацрт чувеног Лугера

Лугер је био панслависта

Занимљиво је његово политичко опредељење. Наиме, он јесте био панслависта, али је један од првих људи који је заступао аншлус. Наиме основна његова политичка мисао је била да сви Словени треба да се уједине под круном, тада, руског цара Александра III, касније Николаја II и да се створи једна велика балканска федерација, а да би Аустрију требало да припоји Немачка под Вилхелмом II и да се створи једна велика немачка држава, јер је сматрао да Словени и Немци као такви могу изврсно сарађивати и допринети развоју Европе.

При томе, здушно је слао честитке, након сваке победе српске и црногорске војске током Балканских ратова и надао се да ће после 1913. године чак и доћи до стварања такве једне пансловенске федерације.

Нажалост избио је Први светски рат, његови синови су регрутовани у аустријску војску, један гине као аустријски војник, тако да се та сарадња Лугера са Србијом прекида. Он умире 1925. године, заступништво његових патената, његових фирми и проналазака код нас наставља да заступа Бранковић.

Драган Коларевић,
РТС