Милош обилази генерале иза решетака

Кo даје, Бог му враћа.

Овако, за "Новости", почиње причу Милош Вучковић из Угљарева крај Трстеника, данас угледни приватник који живи и ради у Немачкој. У Амбергу крај Нирнберга чувен је међу нашим људим, али не само у овом делу Немачке. Од 1992. помаже србском народу у Републици Србској и Србији. Поново се о њему, међу "нашим" Немцима прича, јер се "сетио" да обиђе српске генерале које је Хашки трибунал осудио због наводних ратних злочина.

Вучковић је прво у октобру отишао у градић Пјотроклов Трибуналски у Пољској, где "лежи" генерал Војске Републике Српске Радислав Крстић. Онда се у децембру запутио у Финску, у затвор "Киламкоски", у ком је је генерал Небојша Павковић. Кад се вратио кући у Немачку и земљацима показао слике и испричао причу о путу, јавили су се многи да му се "придруже". Према Вучковићевим речима, већ с пролећа, један број наших имућнијих људи из Немачке, "развиће се у стрелце" по казнионицама Европе да бар мало овим људима олакшају робију.

- Никад нисам сањао нити желео да постанем хуманитарац, неко о чијем ће се "срцу" говорити јавно. Крива је моја жена Милка. Она је из села Подножје, између Добоја и Дервенте, а тамо је све почело у пролеће 1992. - сећа се Вучковић. - Кад је Милка тог априла и маја почела да плаче и кука над судбином њених, на које су поново као и 1941. године кренуле комшије Хрвати и муслимани, морао сам да се умешам. Усред тог рата отишао сам у тазбину да видим муку и одмах схватио да ми жена после сваког телефонског разговора не плаче без разлога.
 

Скупљао је и носио Милош из Немачке у отаџбину прво чизме и униформе. Онда, после рата, новац и грађевински материјал. Затим су се обнављале богомоље. Сада прикупља паре и купује инвалидска колица. Сада обилази затворене официре. Вели, све што је и потрошио вратило му се кроз пријатељства, а послови у фирми коју води "сами су се намештали".

- Идеју да одем у Пољску добио сам од једног нашег официра, пролетос. Тај потпуковник ми је причао о Крстићу, јер је са њим службовао на Космету. Потресла ме је судбина генерала без потколенице, кога су Алабанци у затвору Вејкфилд у Енглеској покушали да прекољу. Зато сам се упутио прво код њега и направио праву ствар - у даху ће Вучковић.

Саговорник "Новости" наводи да је сусрет са генералом Крстићем био веома емотиван. У међувремену, генерал је прво научио енглески, а данас говори пољски као прави Пољак. Месечно чита око 100 књига.

- Код Павковића сам отишао "наоружан" искуством од посете Крстићу - смеје се наш саговорник. - Очекивао сам да ћу наћи утученог човека који је са места начелника Генералштаба пао у затворску ћелију. Међутим, он ме сачекао у тегет оделу са позом управника затвора. Чувари око њега личили су на затворенике. У рату метак нисам опалио и како сам сигуран за себе, толико сам уверен и за генерале, да нису заслужили да се срећемо иза решетака - каже Вучковић.

Д.Вујичић,
Новости