Говор патријарха Кирила на Скупу помесних поглавара Помесних Православних Цркава

У Православном центру Константинопољског патријархата у Шамбезију одржан је Скуп поглавара помесних православних цркава. Учесницима Скупа обратио се Његова Светост патријарх Московски и целе Русије Кирил.  

На почетку свог говора Свјатејши владика је истакао да је сваки састанак поглавара православних цркава догађај од посебног значаја. «То за нас представља могућност да разменимо мишљења, да размотримо проблеме који нас брину, да донесемо усаглашене одлуке о питањима од општег значаја за Православље. Али је то пре свега могућност да поново осетимо своје јединство, посебно кад се заједно причешћујемо из исте Чаше, да смо сви – једно Тело у Христу,» истакао је Његова Светост патријарх Кирил, такође се захваливши Његовој Светости Константинопољском патријарху Вартоломеју, који је иницијатор и организатор овог састанка.

Затим се Његова Светост у свом говору дотакао различитих аспеката припрема за Свеправославни Сабор.

«Окупљајући се свесни смо да је наша Црква – Једна и Саборна, да чување и јачање њеног јединства представља првостепену бригу, која се налази у основи свег нашег служења. Свети и Велики Сабор је позван да буде видљиво, јасно и убедљиво сведочанство јединства Православне Цркве и сви ми схватамо да Сабор може бити такав само уколико буде одражавао истинску једномисленост Помесних Православних Цркава. Ради постизања овакве једномислености сви ми морамо много да се потрудимо у предсаборном периоду,» – истакао је поглавар Руске Цркве.

У овом контексту Његова Светост патријарх Кирил је са задовољством констатовао да је «забринутост због тога што Блажењејши митрополит Ростислав, поглавар Православне Цркве Чешких земаља и Словачке није био признат на општеправославном нивоу, коју су више пута изражавали, како Московски патријархат, тако и друге Цркве, била услишена и Његово Блаженство је данас међу нама, добивши дужно признање, сад већ од свих Помесних Цркава».

Говорећи о проблемима који спречавају потпуну једномисленост Помесних Православних Цркава патријарх Кирил је изразио жаљење због прекида у општењу између Антиохијског и Јерусалимског патријархата. Његово обнављање, уверен је Његова Светост, представља насушни задатак данас кад цео свет са забринутошћу прати догађаје на Блиском истоку, јер «управо од верских заједница у овом региону људи пре свега очекују пример слоге и спремности за превладавање несугласица».

У току свог излагања Свјатејши патријарх Кирил је детаљно осветлио црквену ситуацију у Украјини. «Тренутно је насилно запоседнуто преко 30 храмова Украјинске Православне Цркве, а у погледу још најмање 10 постоји опасност од напада расколника и националиста, који ове догађаје приказују као наводно добровољни прелазак верника у такозвани Кијевски патријархат, – саопштио је Свјатејши владика. – У ствари, то је право бандитско освајање на јуриш: састанак одржавају лица која немају везе са заједницом, затим уз помоћ власти фалсификују оснивачка документа, запоседају храм уз помоћ бораца-националиста, а заједницу храма заједно са свештеником избацују напоље!»

Поглавар Руске Цркве је изразио дубоку забринутост због деловања неких јерарха Константинопољског патријархата, који посећују Украјину и изражавају подршку расколницима, наводно у име Његове Светости Константинопољског патријарха, самим тим сејући саблазан међу украјинским верницима и клиром.

«Није могуће замислити, – наставио је патријарх Кирил, да у Швајцарској, Грчкој или у другој европској земљи у православни храм могу да дођу представници друге конфесије и да «донесу одлуку» да ће од сада они користити дати храм. А у Украјини је то сад постало стварност. Представници заједнице канонске Цркве истерани из храмова добијају све судске спорове, али расколници и њихове полубандитске наоружане формације игноришу пресуде,» - с болом је истакао Свјатејши владика.

Као вапијући пример мржње националиста према верницима канонске Цркве у Украјини патријарх Кирил је навео ситуацију у селу Птичја у Ровненској области истакавши да следбеници раскола «сеју зло, свесно изазивају међуконфесионалне сукобе и потпирују ватру у украјинском друштву».

«Сасвим недавно један њихов присталица је јавно изјавио: митрополит Онуфрије још увек припада канонској Цркви само због тога што се није било одговарајућег оруђа за мучење – пегле или лемилице. Страшно је замислити шта би се десило кад би ови бандити добили канонску легализацију и умешали се у нашу средину!» – изјавио је Свјатејши патријарх Кирил.

Његова Светост се захвалио братским Помесним Црквама – између осталог Александријској, Антиохијској, Јерусалимској, Србској, Бугарској и Пољској – на молитвама и подршци Украјинској Православној Цркви. «Његова Светост Србски патријарх Иринеј ми је апсолутно тачно написао за украјинске расколнике: ови људи Православљу припадају само по имену, и ‘њихово презирање норми хришћанског морала, спремност да мрзе, лажу и проливају крв представља живо сведочанство тога’, – саопштио је поглавар Руске Цркве. – За такве људе постоји само један пут у Цркву – кроз покајање. Неки нас питају зашто не желимо да се ујединимо с њима и захтевају да започнемо с њима скоро равноправан дијалог. Али каква сагласност може постојати између Христа и Велијара?»

«Православни народ Украјине, као и пре, подржава канонску Цркву, – посведочио је Његова Светост патријарх поменувши литију у Кијеву у којој је учествовало неколико десетина хиљада људи, која је одржана на дан прославе сећања на светог равноапостолног кнеза Владимира. – Верујем у будућност Украјинске Православне Цркве: њени верници су јединствени у својој осуди раскола, а насиље и зло их само учвршћују у подвигу љубави и вере».

Затим је патријарх Кирил у свом излагању истакао да је процес припреме за Свеправославни Сабор у последње време постао запажено активнији. Његова Светост се задржао на узроцима неизвршења низа задатака с претходног Скупа поглавара у оквиру делатности Специјалне међуправославне комисије и Петог Свеправославног предсборског саветовања, и између осталог је истакао важност узимања у обзир ставова свих Помесних Цркава, које своју мисију обављају у различитим условима У вези с тим поменуо је неке предлоге који још увек нису услишени, а који су у току последње две године у вези с темама са дневног реда Свеправославног Сабора дати од стране низа Помесних Цркава, укључујући Антиохијску, Руску, Грузијску, Српску и Бугарску.

Поглавар Руске Цркве је изразио уверење у то да поново треба размотрити нацрт документа «Календарско питање» истакавши да тема «прецизнијег одређивања датума Васкрса» уопште није актуелна за Православну Цркву и да може посејати само смутњу код многих верника.

Подједнаку забринутост, по речима Његове Светости, изазива нацрт документа «О препрекама за брак» у којем се наводи само сувопарни списак канонских препрека, а ни на који начин се не одражава став Цркве о институцији породице у савременом свету.

Као један од најважнијих праваца у раду поглавар Руске Православне Цркве је навео тему «Аутокефалност и поредак за њено признавање» предложивши да се на Сабору потврди принципијелна сагласност која је већ постигнута на седницама Међуправославне припремне комисије у смислу да оснивање нових аутокефалних Цркава треба да буде дело општеправославних размера за које је потребан консензус свих Помесних Православних Цркава у сваком појединачном случају.

Такође је истакнута потреба за прелиминарном израдом пројекта саборског документа на тему «Православна дијаспора».

Предмет ширег разматрања у говору Његове Светости представљало је и питање о месту одржавања Сабора, које је већ покренуто у обраћању Његове Светости Србског патријаха Иринеја.

«Као што видимо, тек нам предстоји заједничко решавање многих питања како бисмо омогућили сазивање Светог и Великог Сабора Православне Цркве. Уверен сам у то да прави разлог за то што многа документа још увек нису усаглашена нипошто није различито мишљење разних Цркава, већ неефикасна методологија припреме за Сабор,» – истакао је Његова Светост патријарх Кирил. У вези с тим Његова Светост је поделио с другима искуство рада Међусаборног присуства Руске Православне Цркве у виду отворене дискусије, која сваком заинтересованом члану Цркве омогућава да изрази свој став.

«Мислим да исто тако, отворено, убудуће треба да се одвијају припреме за Сабор, ако смо заиста заинтересовани за његово успешно одржавање,» – рекао је поглавар Руске Цркве истакавши важност објављивања нацрта саборних докумената и превладавање недостатка поузданих информација, који изазива подозривост код многих верника.

«Убеђен сам да је одавно сазрела потреба за објављивањем нацрта саборних докумената и могућност слободне дискусије о њима не само да неће омести одржавање Сабора, већ ће показати нама и целом свету истински саборни карактер наше Цркве поспешујући јачање свеправославног јединства,» – изјавио је Свјатејши патријарх Кирил апелујући на све окупљене да се заједно моле Господу за помоћ у заједничком раду на добробит Цркве и превладавању тешкоћа које се појављују на путу одржавања Свеправославног Сабора.

Са руског Марина Тодић,
Православље