Коме стижу долари

Савет Владе Србије за борбу против корупције тврди ових дана у извештају о моделима утицаја државе на медије да власт седму силу покушава да држи у шаци кроз оглашавања. И док наша јавност бруји о значају што транспарентнијег трошења јавног новца („Србија гас“ и „Телеком“ одбили су да доставе тражене податке), о донацијама из иностранства само се шапуће. Они који се 'дрзну' да говоре о финансирању невладиног сектора, попут „Политике“, бивају оптужени да „отварају старе ране“, да подстичу поделе на стране плаћенике и патриоте итд. У демократском друштву, међутим, подаци о томе ко и за шта добија буџетска средства морају бити транспарентни, а не би смело ни да се скрива које се установе и организације, из којих разлога и у којем обиму, финансирају из страних фондова. Само на тај начин могуће је објективно сагледати њихов рад и значај.

Према сазнањима 'Политике' у последњих девет година у наш невладин сектор стигло је око 35 милиона долара од организација регистрованих у САД. То су подаци са Фондација центра, установе чији се портал сматра најажурнијом базом података о уплатама америчких фондација ка остатку света. Паре су дошле од 39 америчких фондација, а у Србији су долари расподељени на адресе 295 организација и установа. Највише новца уплаћено је цивилном друштву, али неки од грантова резервисани су за медије, Новосадски и Београдски универзитет, Црвени крст, као и за Друштво судија Србије (43.000 долара) и Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца (57.700 долара).

Сједињене Америчке Државе и током хладног рата финансирале су разне стране уметничке и политичке покрете, а избио је скандал тек кад је откривено да је Централна обавештајна агенција (ЦИА) директним уплатама финансирала синдикате, уметничке и студентске покрете, медије... Са том праксом се после престало, али Америка није желела да се одрекне утицаја на јавно мњење и посредног учешћа у политичком и јавном животу других земаља. Подршка пожељним организацијама и личностима је настављена, само много елегантније. Почетком осамдесетих година, за време председничког мандата  Роналда Регана, основана је невладина организација Национални задужбину за демократију (NED, National Endowment for Democracy) који и даље прима значајне дотације из америчког буџета. Преко НЕД-а настављено је подржавање и утицај на интелектуалце, уметничке покрете, опозиционе политичке опције и разне невладине организације у другим државама. Само се за Националну задужбину за демократију из америчког буџета годишње издваја око 30 милиона долара.



Значајну улогу у финансирању цивилног друштва широм света имају и друге америчке фондације попут Чарлс Стјуарт Мот-а, Фонда Рокфелер, Сорошевог Фонда за отворено друштво…

Све те фондације значајним средствима донирају невладин сектор у Србији, подаци су америчког Фондација центра.

Фонд за хуманитарно право, чији је оснивач Наташа Кандић, прима највише новца од америчких фондација. У последњих девет година ова организација  добила је 3,78 милиона долара. Фонд је добијао новац кроз 23 гранта од њујоршког Фонда за отворено друштво Џорџа Сороша, Чарлс Стјуарт Мот-а, Фондације браће Рокфелер, Оак фондације ( чије је оснивач билионер Алан Паркер)...

ФХП је 2011. године добио 1,4 милина долара

као 'институционалну подршку за промовисање правде, одговорности у кршењу људских права и ратних злочина у Југославији'.

Годину дана раније, ова организација добила је 490 хиљада долара готово за исту намену од Оак фондације Алана Паркера,( обезбеђивање одговорности за кршење људских права у пост-југословенским сукобима и деловање као субјекта помирења). Фондација Рокфелер уплаћивала је овој организацији и средства за уобичајену подршку деловању (180 хиљада долара 2011. године), као и Чарлс Стјуарт Мот у неколико наврата, Сигрид Раузинг труст (160 хиљада долара 2011. године, а наредне две године по 158 хиљ долара...). Из података се да закључити да је новац неретко стизао на адресу Фонда без постојања конкретног пројекта којег би требало остварити. Тако је и Београдски фонд за политичку изузетност 2006. године добио 300 хиљада долара од Фонда браће Рокфелер као „подршку раду“. У исте сврхе  следеће године им је уплаћено 200 хиљада долара од Чарлс Стјуарт Мота.

По значајним свотама које добија из САД-а, раме уз раме са Фондом за хуманитарно право налази се србски огранак Фонда за отворено друштво Џорџа Сороша. У последњих девет година примио је 3,72 милиона долара од њујоршке централе Фонда за отворено друштво.

Осим ових организација добро познатих јавности, у врху листе прималаца америчких донација налази се Траг фондација. Иако шира јавност за њу једва да је чула, ова организација од 2006. године добила је донације вредне 3,3 милиона долара. Траг се некада звао Балкански фонд за локалне иницијативе. Бави се, како кажу, активним укључивањем грађана и грађанки у друштвене промене. Члан Управног одбора је Биљана Степановић, једна од директорки некадашњег магазина Економист који је био у прикривеном власништву Божидара Ђелића. Ова организација једна је од ретких која сваке године на свом порталу објављује детаљне финансијске извештаје са наведеним приливима од донатора, прегледом прилива и одлива новца.

У јавности се ретко помиње и Реконструкција женски фонд који је од 2006. године примио 1,5 милиона долара од фондација из САД-а. Ова организација основана је 2004. године с мисијом да одржи феминистичку платформу против рата, национализма, насиља над женама и дискриминације. У Управном одбору су Сташа Зајовић, представница Жена у црном, Сњежана Миливојевић, професор Факултета политичких наука и Свенка Савић са женског студија и истраживања из Новог Сада.

Немали новац стиже и Иницијативи младих за људска права (1,17 милиона долара), Београдски фонд за политичку изузетност (984 хиљаде долара), Грађанске иницијативе (846 хиљада долара), Жене у црном (576 хиљада долара)...

Донације за анонимог примаоца

Амерички донатори понекад уплаћују новац анонимним примаоцима чија адреса, област деловања или контакт нису објављени на сајту Фондација центра. Тако је анонимни прималац из Србије добио више од 200 хиљада долара током 2012. и 2013. године. Уплате су биле од Викимедија фондације, а кроз навођење сврхе може се закључити да су највероватније повезане са сајтом Викимедија Србија. Том анонимном примаоцу калифорнијски Фонд срцем и руком уплатио је 15.500 долара за нво сектор, ма колико то чудно и уопштено звучало.

Канвас добио милион долара да промовише мир у Сирији

Центар за ненасилну акцију (Канвас) Срђе Поповића на четвртом је месту по донацијама из САД-а. У њиховом је случају необично то  да им све донације стижу од Фондације белгијског краља Бодуена, тачније од њујоршког огранка ове организације. Центар за ненасилну акцију добио је од ове организације, од 2009. до 2014. године, 2,7 милиона долара. У Канвасу истичу да не крију да сарађују са америчко-белгијском фондацијом, што се може видети и на њиховом сајту.

Пре годину дана уплаћено им је пола милиона долара за промоцију демократије, људских права и тренинге ненасилног активизма у Египту. У Канвасу кажу да је реч о образовним пројектима чији је циљ подршка цивилном друштву које се у овој држави веома брзо развија, како истичу.

Годину дана раније, према подацима америчког Фондација центра, Поповић је исту своту новца добио за промоцију ненасилних друштвених промена у Сирији и Мјанмару. У  Канвасу наводе да је реч о пионирском пројекту који је за циљ имао помоћ активистима цивилног друштва. Канвас је од белгијског краља новац добијао за радионице и семинаре (2009. године 300.000 долара, две године касније пола милиона долара, а 2012. године готово исто толико).

Јелена Попадић,
Политика