Да ли је Трамп већи републиканац од осталих?

Доналд Трамп је постао најконтроверзнији председнички кандидат у кампањи за изборе 2016. године, након што је рекао да не би требало дозволити муслиманима улазак у САД.

„Ко је заправо Трамп?“, пита се аутор турског листа „Јени Јузил“, а преноси сајт „Шта се прича о Америци“.

Трамп је пре свега харизматични бизнисмен. У време када се политика претвара у машину за производњу страха, Трамп зарађује на тактици генерисања страха. Он добро зна како да утиче на људе. Трамп је корак испред других политичара. Његови захтеви и обећања нису много другачији од онога што говоре његови противници, али је начин на који он то говори много радикалнији.

Иако његова шокантна реторика у вези са муслиманима делује агресивно, то и јесте управо оно што Републиканска партија подржава. Није толико важно оно што Трамп говори, већ начин на који су његове речи изречене. Терористички напад у Сан Бердардину је једноставно био шлагворт за ову реторику, али је прави разлог лежао у структури.

У свакој изборној кампањи, републикански кандидати се практично такмиче у патриотској трци. Такође, неопходно је створити херојску представу „јаког лидера“. Потреба за саморекламом је онај проблематични део демократије. Квалитет политичког дискурса током изборне кампање спушта се на само дно, управо зато што би требало да стигне до најширих маса.

Пре Трамповог дебија, Бен Карсон је користио исту тактику. У тренутку када бива дефинисана циљна група, тактика страха се користи како би се манипулисало бригама бирача, злоупотребљавајући тему која је у фокусу. Али, они који се играју ватром обично потом трпе болове од опекотина. Понекад кандидати иду предалеко како би освојили што више бирача. Другим речима, покушавајући да једним ударцем убију што више мува, кандидати заправо губе.

Предмет страха је обично страног порекла, оно што је људима слабо познато. Али, сада је предмет страха постало питање унутрашње безбедности, које подразумева и питање граница, миграната и терора.

Зарађујући на реалној претњи, председнички кандидати сеју страх унутар своје циљне групе како би задобили што више гласача. Маса обично почиње да прати оног лидера који шири радикалне идеје и обећава сигурност. Хаос и нестабилност су веома важне како би се створио имиџ новог председника-спасиоца. Па тако на самим изборима маса гласа за политичара који се наводно бори за добробит нације.

Ако претпоставимо да Трамп прати ову тактику, да ли онда представља САД? Не, овај човек представља аспекте система који су исти свуда у свету. Америка је земља која је дуго, заправо од свог оснивања, била отворена за муслимане и друге имигранте. То је држава на чијем би челу једног дана теоретски могао да буде муслиман. Посматрано из овог угла, ово је реминисценција чувене изјаве Бенџамина Дизраелија (својевремено британског премијера, првог човека јеврејског порекла на тој позицији) да „Исток прави каријеру“. Данас, опонирање муслиманској политичкој арени и стављање националне безбедности на сам врх најбитнијих тема, права је обилазница реалне политике. Другим речима, онај ко тактички представља муслимане као претњу, тиме себи прикупља додатне поене у председничкој трци.

Да није Доналда Трампа, неко други би заузео његово место и говорио исто. Ипак, верује се да ће Трамп ускоро бити скрајнут. Такође би требало имати у виду да ће, пошто су муслимани постали нераскидиви део нације, краткорочна демонстрација агресије према њима довести до тога да потом мигранти из исламског света буду још више прихваћени. То је једноставно начин како функционишу Сједињене Америчке Државе.