Зашто Париз није тражио помоћ од НАТО-а?

После терористичких напада у Паризу председник Француске Франсоа Оланд је изјавио да је против његове земље извршен „ратни чин“, али се није позвао на пети члан кодекса НАТО-а и није тражио помоћ Алијансе, пише „Фискал тајмс“.

Према петом члану кодекса НАТО-а, напад на једну од земаља Алијансе у Европи или Северној Америци посматраће се као напад на целу Алијансу и свака од земаља НАТО-а ће пружити помоћ нападнутој земљи, укључујући и војну.

Уместо да се позове на овај члан, Оланд се обратио за помоћ Европској унији, позвавши се на члан 42.7 Лисабонског споразума који подразумева солидарност земаља ЕУ у случају напада на једну од њих.

Неки аналитичари, пише лист, сматрају да француски председник намерно не жели да се обрати НАТО-у, а за то постоје три могућа разлога.

Један од њих је то што Француска, која је обећала да ће дати одлучан и дуготрајан отпор Исламској држави, покушава да се приближи Русији и њеном председнику Владимиру Путину. Лист подсећа да је Русија раније бомбардовала позиције бораца у Раки, подржавајући тако француску авијацију.

Ако Оланд цени руску помоћ, он ће, вероватно, два пута размислити пре него што покуша да увуче НАТО у сукоб с Исламском државом, наводи „Фискал тајмс“.

Претпоставку о другом разлогу изнео је професор Џулијан Ку с америчког Универзитета Хофстра. САД и Француска одавно користе војну силу против ИД у Сирији и због тога је, с његове тачке гледишта, бесмислено прибегавати петом члану повеље НАТО-а.

Трећи разлог јесте то што САД могу једноставно да не подрже нову могућу резолуцију НАТО-а о Сирији, мада је, према мишљењу „Фискал тајмса“, то мало вероватно. Вашингтон ће највероватније једноставно одвратити Француску од тражења помоћи на основу петог члана, како се сукоб у Сирији не би тумачио као масован рат против ИД.

Лист наводи речи аналитичара Ентонија Кордесмана који је изјавио да САД морају да буду „веома опрезне“ у ономе што се тиче „формалне објаве рата“. Реч је и о тумачењу ИД као непријатеља. Експерт сматра да САД покушавају да избегну „потенцијални правни кошмар“.

Други медији такође су скренули пажњу на одсуство жеље Оланда да се обрати НАТО-у. Британски лист „Телеграф“ назвао је његову одлуку „озбиљним удаљавањем“ од Алијансе. Новинар америчког канала Си-Ен-Би-Ес претпоставља да НАТО неће помагати Француској јер ће присуство Алијансе у Сирији донети „више штете него користи“.