BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Неки нас проучавају, а неки подучавају

Неки нас проучавају, а неки подучавају
15.11.2015. год.


Не по­сто­ји на­уч­ни пред­мет ни­ти ма­те­ри­ја школ­ске на­ста­ве ко­ји би се ства­ра­ли у уским кру­го­ви­ма јед­не зе­мље и јед­не на­уч­не ори­јен­та­ци­је. За­то се ка­же и за­то се по­шту­је реч о то­ме да је на­у­ка отво­ре­на, а на­уч­ни­ци сло­бод­ни у из­бо­ру те­ма ко­јим ће се ба­ви­ти и при­сту­па ко­јим ће у то­ме кре­ну­ти. За­то је вр­ло до­бро што смо у се­ри­ји чла­на­ка у „По­ли­ти­ци” до­зна­ли да се срп­ским је­зи­ком не ба­ве са­мо срп­ски гра­ма­ти­ча­ри и лин­гви­сти, већ се овај пред­мет пре­да­је и из­у­ча­ва и на уни­вер­зи­те­ти­ма и ин­сти­ту­ти­ма ши­ром све­та – од Мо­скве и дру­гих ру­ских цен­та­ра, пре­ко за­пад­не Евро­пе и Аме­ри­ке до Аустра­ли­је и Но­вог Зе­лан­да. По­сле ра­то­ва за раз­би­ја­ње Ју­го­сла­ви­је ин­те­ре­со­ва­ње за срп­ски је­зик је осла­би­ло, али ни­је пре­са­хло, о че­му упра­во све­до­че оба­ве­ште­ња у се­ри­ји чла­на­ка ко­је об­ја­вљу­је „По­ли­ти­ка”. Но ти тек­сто­ви са­др­же и дру­га оба­ве­ште­ња, од ко­јих не­ка мо­гу по­слу­жи­ти као симп­то­ми или ди­рект­ни сиг­на­ли о ста­ву по­је­ди­них по­ли­тич­ких кру­го­ва и др­жа­ва пре­ма Ср­би­ма и срп­ству.

„Тре­нут­но на Мо­сков­ском уни­вер­зи­те­ту”, из­ве­шта­ва проф. Ј. Ја­ку­шки­на, шеф Ка­те­дре за срп­ски је­зик те еми­нент­не ви­со­ко­школ­ске уста­но­ве, „има три­де­се­так сту­де­на­та ко­ји уче срп­ски...“ И да­ље: „Срп­ски је­зик уче и сту­ден­ти дру­гих сла­ви­стич­ких гру­па: као дру­ги сло­вен­ски је­зик то­ком две го­ди­не.“ Ме­ђу тим за­љу­бље­ни­ци­ма у срп­ски је­зик и кул­ту­ру по­себ­но ме­сто има­ју сту­ден­ти ру­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти, ко­ји се не за­др­жа­ва­ју на дво­го­ди­шњим кур­се­ви­ма, већ „по пра­ви­лу на­ста­вља­ју и да­ље.

Ин­те­ре­со­ва­ње пре­ма срп­ском је­зи­ку пот­хра­њу­је се ње­го­вом рет­ко­шћу и за­ни­мљи­во­шћу“, ис­ти­че на кра­ју ува­же­на про­фе­сор­ка. Из ње­ног члан­ка са­зна­је­мо да се у Ру­си­ји срп­ски је­зик, упра­во по Ву­ко­вој ре­фор­ми и ву­ков­ским на­че­ли­ма осла­ња­ња је­зич­ке нор­ме на на­род­ну књи­жев­ност и на­род­ни го­вор – про­у­ча­ва већ од 1835, као и да ни­ка­да ни­су пре­ста­ја­ле сту­ди­је срп­ског је­зи­ка без об­зи­ра на све до­га­ђа­је и рат­на ис­ку­ше­ња ру­ског на­ро­да кроз ко­ја је про­ла­зио по­след­ња два ве­ка. Ру­ски про­фе­со­ри се тру­де чи­та­во вре­ме да ак­цеп­ти­ра­ју и у сво­је на­уч­не про­гра­ме угра­де ста­во­ве и срп­ске на­у­ке о је­зи­ку (не­рет­ко ша­љу­ћи сво­је љу­де на сту­ди­је у Ср­би­ју или при­хва­та­ју­ћи срп­ске про­фе­со­ре итд.). Не­сум­њи­ва је уте­ме­ље­ност из­у­ча­ва­ња срп­ског у Ру­си­ји и ру­ског у Ср­би­ји на уза­јам­но­сти и при­ја­тељ­ству два на­ро­да.

На дру­гој стра­ни, у за­пад­ним лин­гви­стич­ким кру­го­ви­ма, вла­да друк­чи­ја „на­уч­на” ат­мос­фе­ра, друк­чи­ја ин­те­ре­со­ва­ња и друк­чи­ји ста­во­ви пре­ма срп­ском је­зи­ку.

Та­ко, Аме­ри­ка­нац, „про­фе­сор Ро­берт Грин­берг, сла­ви­ста, струч­њак за со­ци­о­лин­гви­сти­ку и је­зич­ку по­ли­ти­ку“ не из­ве­шта­ва о ме­сту срп­ског је­зи­ка у на­уч­ним ин­те­ре­со­ва­њи­ма и сту­диј­ским про­гра­ми­ма оукланд­ског уни­вер­зи­те­та на Н. Зе­лан­ду, где др­жи ка­те­дру, или на аме­рич­ким уни­вер­зи­те­ти­ма, где је за­вр­шио шко­ле. Пред­мет ње­го­вих из­ла­га­ња је­сте про­бле­ма­ти­ка „но­вих је­зи­ка”, од­но­сно нор­ми и нор­ма­тив­них, по­ли­тич­ки мо­ти­ви­са­них узу­са у но­во­на­ста­лим др­жа­ва­ма, на ко­ји­ма је за­сно­ва­на и иде­о­ло­ги­ја се­па­ра­ти­зма, па че­сто и је­зич­ког шо­ви­ни­зма, агре­си­је и не­ког но­вог „ин­те­гра­ли­зма”, упе­ре­ног ис­кљу­чи­во про­тив срп­ског на­ро­да, ко­ји је у тим сре­ди­на­ма по­стао ма­њин­ски, па и у Ср­би­ји, где је ве­ћин­ски. Рас­пра­вља­ју­ћи о „Је­зи­ку и иден­ти­те­ту на Бал­ка­ну“ Грин­берг у осно­ви оправ­да­ва све ове по­ја­ве, ме­ша­ју­ћи пој­мо­ве „је­зич­ког са­мо­о­пре­де­ље­ња на­ро­да“ и је­зич­ке по­сле­ди­це уни­ште­ња срп­ског еле­мен­та у Хр­ват­ској, или по­ку­ша­ја је­зич­ке и на­ци­о­нал­не „ин­те­гра­ци­је” ње­го­ве у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни.

Но пра­ве по­сле­ди­це је­зич­ког се­па­ра­ти­зма и ре­ван­ши­зма из­гле­да да ће се те­шко са­гле­да­ти у на­ше вре­ме. По­треб­на је из­ве­сна вре­мен­ска дис­тан­ца, и из­ве­сна тре­зве­на сми­ре­ност по­ли­тич­ких стра­сти, ко­јих ни­су ли­ше­ни ни на­ши за­пад­ни при­ја­те­љи кад су Ср­би у пи­та­њу. А и ма­ло хра­бро­сти и са­мо­стал­ног ми­са­о­ног на­по­ра на­уч­них рад­ни­ка у од­но­су на вла­да­ју­ће по­ли­тич­ке ста­во­ве и та­мо­шња про­па­ганд­на стру­ја­ња, ко­ја по­та­па­ју и на­ше љу­де у тим зе­мља­ма, а у та­ла­си­ма се пре­ли­ва­ју и на на­шу зе­мљу и наш кул­тур­ни ам­би­јент. Та­ко А. Бо­шко­вић, про­фе­сор на Ко­лум­би­ји, из­ве­шта­ва о из­у­ча­ва­њу свих се­па­рат­них је­зи­ка ко­ји ов­де до­би­ја­ју ви­со­ку по­др­шку аме­рич­ких и дру­гих за­пад­них цен­та­ра – пре по­ли­тич­ких не­го струч­них – као јед­ног је­дин­стве­ног. Он то об­ја­шња­ва аме­рич­ким праг­ма­ти­змом, јер је јеф­ти­ни­је и еко­но­мич­ни­је од по­себ­них сту­ди­ја сва­ког од њих.

Украт­ко: на­ши за­пад­ни при­ја­те­љи је­дан ре­жим и је­дан став о је­зи­ку про­па­ги­ра­ју код нас, а дру­ги и друк­чи­ји има­ју „за се­бе”. У Аме­ри­ци је, на­и­ме, „би­ро­кра­ти­зо­ва­на ад­ми­ни­стра­ци­ја... за­кљу­чи­ла... да је да­ле­ко ло­гич­ни­је, да­кле јеф­ти­ни­је и ис­пла­ти­ви­је за ин­сти­ту­ци­је ви­со­ког обра­зо­ва­ња, сма­тра­ти БХС за је­дан је­зик“... А шта су за­кљу­чи­ли лин­гви­сти? Зар и за њих то ни­је „је­дан је­зик”? Ка­ко је мо­гу­ће да кор­пус ко­ји је „ло­гич­ни­је сма­тра­ти за је­дан је­зик” – они­ма чи­јом суд­би­ном јед­на ве­ли­ка си­ла прак­тич­но вла­да – уту­ви­ти у гла­ву да су то че­ти­ри или пет је­зи­ка?

И по­ред ја­ке во­ље да се уз­др­жим од сва­ког ко­мен­та­ра, мо­рам ре­ћи да је ова­кав став у нај­ма­њу ру­ку дво­ли­чан... Зар је кул­тур­на про­из­вод­ња нпр. за пар сто­ти­на хи­ља­да сто­по­стот­них Цр­но­го­ра­ца – у Цр­ној Го­ри ис­пла­ти­ва (ко­ли­ко ће љу­ди ку­пи­ти и про­чи­та­ти књи­гу штам­па­ну на езо­те­рич­ном „цр­но­гор­ском”?!) , а на огром­ном аме­рич­ком тр­жи­шту не­ис­пла­ти­ва? И зар у Аме­ри­ци сту­ден­ти мо­гу за­јед­но се­де­ти у клу­па­ма и слу­ша­ти за­јед­нич­ки, за­пра­во срп­ско­хр­ват­ски је­зик, а опет у Цр­ној Го­ри мо­ра­ју има­ти и две ка­те­дре за два „цр­но­гор­ска” је­зи­ка (ве­ро­ват­но за укуп­но по сто­ти­нак хи­ља­да љу­ди!) по­ред оне за срп­ски? А на кра­ју мо­ра­мо упам­ти­ти да је став за­пад­них при­ја­те­ља ипак од­лу­чу­ју­ћи у свим зби­ва­њи­ма на на­шим про­сто­ри­ма.

О че­му се ту за­пра­во од­лу­чу­је, осим о на­шој не­сре­ћи и ин­те­ре­су ко­ји не­ко од то­га има? И де­ли­ти нам је­зик, и чак исту ве­ру! – да се око то­га сва­ђа­мо кад ова­ко оси­ро­ма­ше­ни, ого­ле­ли и обо­се­ли, не­ма­мо ни­шта дру­го да де­ли­мо, ни око че­га да се пре­пи­ре­мо и ту­че­мо? Di­vi­de et im­pe­ra!

Про­фе­сор Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та (у пен­зи­ји)

Др Ра­до­је Си­мић,
Политика



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА