BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Ћерање ћирилице из Црне Горе

Ћерање ћирилице из Црне Горе
10.11.2015. год.
Најдрастичнија je забрана ћирилице у вријеме Првог свјетског рата


Кон­ти­ну­и­тет ћи­ри­ли­це на под­руч­ју са­да­шње Цр­не Го­ре мо­же се пра­ти­ти кроз вје­ко­ве. Она је по­ка­за­тељ и свје­до­чан­ство да су ови про­сто­ри има­ли пи­сме­ност. Не мо­же се по­ме­ну­ти ни је­дан ва­жни­ји спо­ме­ник са про­сто­ра са­да­шње Цр­не Го­ре да ни­је на­пи­сан ћи­ри­ли­цом. Ћи­ри­ли­цом је пи­са­но Ми­ро­сла­вље­во је­ван­ђе­ље, по­ве­ље и пи­сма зет­ских вла­да­ра, Ило­вич­ка крм­чи­ја Све­тог Са­ве, бо­га­те ри­зни­це ма­на­сти­ра Све­те Тро­ји­це код Пље­ва­ља, це­тињ­ског ма­на­сти­ра, Вра­њан­ске по­ве­ље, штам­па­не књи­ге Обод­ске штам­па­ри­је... Ћи­ри­ли­цом су пи­са­ли и Све­ти Пе­тар Це­тињ­ски, Пе­тар Дру­ги Пе­тро­вић Ње­гош, краљ Ни­ко­ла, Мар­ко Ми­ља­нов, Сте­фан Ми­тров Љу­би­ша...

Ћи­ри­ли­ца је но­си­лац и ко­ли­јев­ка ду­хов­но­сти, исто­ри­је, тра­ди­ци­је, кул­ту­ре, пи­са­ног и књи­жев­ног на­сље­ђа Цр­не Го­ре, али по­ку­шај ста­ва­ра­ња но­вог иден­ти­те­та у Цр­ној Го­ри, у ко­ји се не укла­па њен ћи­ри­лич­ни исто­риј­ски иден­ти­тет, до­во­ди до ду­бо­ког ре­за на смје­ни вје­ко­ва, 20. и 21, ка­да се де­ша­ва го­то­во пот­пу­на ла­ти­ни­за­ци­ја и(ли), чак, на­жа­лост, до­ла­ти­ни­за­ци­ја Цр­не Го­ре, што се пи­сме­но­сти и пи­сма ти­че.

За­што ћи­ри­ли­ца сме­та но­вом иден­ти­те­ту?! Из­ме­ђу оста­лог, ћи­ри­ли­ца се кроз исто­ри­ју на про­сто­ри­ма до­кле је до­пи­рао ути­цај срп­ског је­зи­ка и, пре­ко ње­га, пи­сма, че­сто на­зи­ва­ла срп­ско пи­смо. Та­ко је и на про­сто­ру да­на­шње Цр­не Го­ре. У овом по­гле­ду на­ро­чи­то је зна­чај­на јед­на би­бли­о­гра­фи­ја ра­до­ва о Дал­ма­ци­ји и Цр­ној Го­ри из­да­та на ла­тин­ском у Мле­ци­ма 1842. Та­мо сто­ји да су књи­ге штам­па­не на Це­ти­њу... срп­ским сло­ви­ма. Го­ди­не 1517. по­твр­ђу­је мле­тач­ки дужд Л. Ло­ре­дан те­ста­мент Ђур­ђа Цр­но­је­ви­ћа на мол­бу ње­го­ве же­не Је­ли­са­ве­те (пре­ве­ден на ла­тин­ски). На ви­ше мје­ста сто­ји да је те­са­та­мент пи­сан срп­ски, пре­ве­ден са срп­ског итд. Али на јед­ном мје­сту сто­ји да је пи­сан и пот­пи­сан срп­ским је­зи­ком и срп­ским сло­ви­ма. Бо­жи­дар Ву­ко­вић Под­го­ри­ча­нин го­ди­не 1521. за­пи­су­је да је, ви­де­ћи ка­ко дру­ги на­ро­ди штам­па­ју сво­ја „пи­са­ни­ја“ по­же­лио да штам­па „и на­ша срп­ска, а та­ко­ђе и бу­гар­ска“ сло­ва. Ви­ћен­цо Ву­ко­вић „тра­жи ис­кљу­чи­ву до­зво­лу да штам­па књи­ге је­зи­ком и сло­ви­ма срп­ским ра­ди оп­ште до­бро­би­ти на­ро­да и је­зи­ка срп­ског“. Над­би­скуп бар­ски Ан­дри­ја Зма­је­вић, Пе­ра­шта­нин, на­пи­сао је још 1675. го­ди­не јед­ну рас­пра­ву, гдје ка­же да же­ли „да он по­у­ча­ва са­мо чи­та­ти и пи­са­ти са сло­ви­ма илир­ским срп­ским, а да оста­ви ла­тин­ска“.

Сви­ма су по­зна­ти Ње­го­ше­ви сти­хо­ви (у по­све­ти на књи­зи Ву­ко­ва да­ни­ца из 1826. го­ди­не): Срп­ски пи­шем и збо­рим,/ сва­ком гром­ко го­во­рим:/ на­род­ност ми ср­бин­ска,/ ум и ду­ша сла­вјан­ска. Ин­те­ре­сант­ни су и сље­де­ћи при­мје­ри: „1838. и 1839. до­би­ва вла­ди­ка цр­но­гор­ски Пе­тар Дру­ги (Ње­гош) не­ко­ли­ко пи­са­ма од бо­сан­ског ве­зи­ра Ве­џид-Мех­мед па­ше. У пр­вом ка­же: ’Ја сам на­пи­сао јед­ну тур­ску а јед­ну сарп­ску, обе су јед­на­ке’... Сте­фан Ми­тров Љу­би­ша на­зи­ва ћи­ри­ли­цу „срп­ским ама­не­том“.

Нај­дра­стич­ни­ја je за­бра­на ћи­ри­ли­це у ври­је­ме Пр­вог свјет­ског ра­та. Би­ла је зва­нич­но за­бра­ње­на у Хр­ват­ској, Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, Цр­ној Го­ри и Ср­би­ји. На­кон оку­па­ци­је Цр­не Го­ре 1916, аустриј­ска власт, на­ред­бом ге­не­рал­ног гу­вер­не­ра Вик­то­ра Ве­бе­ра од 18. сеп­тем­бра 1916, за­бра­њу­је упо­тре­бу ћи­ри­ли­це у шко­ла­ма, уста­но­ва­ма и по­штан­ском са­о­бра­ћа­ју, а из школ­ских про­гра­ма ис­кљу­чу­је на­род­не еп­ске и па­три­от­ске пје­сме, као и пред­мет Срп­ска исто­ри­ја. Ово је пра­ти­ла и кро­а­ти­за­ци­ја је­зи­ка и уво­ђе­ње хр­ват­ског име­на за је­зик. 

О школ­ству и пи­сму у Цр­ној Го­ри у "Be­o­grad­skim no­vi­na­ma", ко­је су на ње­мач­ком је­зи­ку из­ла­зи­ле у Бе­чу, сто­ји да је на­зив је­зи­ка у Цр­ној Го­ри – хр­ват­ски: „Već u pro­le­će su iz­ra­đe­ni no­vi udž­be­ni­ci i na­stav­ni plan po uzo­ru na austrij­ski i u sep­tem­bru se mo­glo u svim osnov­nim ško­la­ma po­če­ti sa na­sta­vom. U Sta­roj Cr­noj Go­ri su po­sta­vlje­ni cr­no­gor­ski, a u No­voj Cr­noj Go­ri austrij­ski i ma­đar­ski na­stav­ni­ci hr­vat­skog je­zi­ka. Ći­ri­li­ca će bi­ti za­dr­ža­na sa­mo u na­sta­vi re­li­gi­je, a u osta­lim pred­me­ti­ma je la­ti­ni­ca.“

Што се ти­че Цр­не Го­ре да­нас, оно што се де­ша­ва ве­о­ма под­сје­ћа на аустро­у­гар­ску по­ли­ти­ку из Пр­вог свјет­ског ра­та: при­во­ди се кра­ју про­цес не­ста­ја­ња ћи­ри­ли­це. Ево, са­мо не­ких при­мје­ра. У Цр­ној Го­ри ла­ти­ни­ца је „оку­пи­ра­ла“ све, од име­на фир­ми, ка­фа­на, ре­сто­ра­на, про­дав­ни­ца: по ра­зним гра­до­ви­ма Цр­не Го­ре око 95 од­сто на­зи­ва ис­пи­са­но је ла­ти­ни­цом. По свим гра­до­ви­ма има ви­ше ки­не­ских не­го сло­ва ћи­ри­ли­це. 

На јав­ним уста­но­ва­ма још има за­о­ста­лих ста­рих ћи­ри­лич­них нат­пи­са, али је уоч­љи­ва тен­ден­ци­ја за­мје­не у но­ви­је ври­је­ме ла­ти­нич­ним. Тек по­ко­ји ста­ри (за­о­ста­ли) на­зив остао је ћи­ри­лич­но ис­пи­сан че­ка­ју­ћи ско­ро „пре­сло­вља­ва­ње“. У Цр­ној Го­ри не­ма ни јед­на ТВ ста­ни­ца са ћи­ри­лич­ним рје­ше­њем ло­га; не по­сто­ји ни је­дан ћи­ри­лич­ни зва­нич­ни сајт Вла­де Цр­не Го­ре; сви пу­то­ка­зи су ис­пи­са­ни ла­ти­ни­цом; та­бле с на­зи­ви­ма гра­до­ва (из­у­зев не­ких на сје­ве­ру гдје има­мо и ћи­ри­лич­ни и ла­ти­нич­ни нат­пис) та­ко­ђе су ис­пи­са­не ла­ти­ни­цом.

Са ћи­ри­ли­цом из­гле­да је­ди­но ра­ди­је пу­ту­је­мо на онај сви­јет јер су на­зи­ви по­греб­них пред­у­зе­ћа ћи­ри­лич­ни; по­смрт­не пла­ка­те су (са ма­лим из­у­зе­ци­ма, ко­ји су ви­дљи­ви у по­сљед­ње ври­је­ме) штам­па­не ћи­ри­ли­цом; над­гроб­ни спо­ме­ни­ци − та­ко­ђе.

Др Је­ли­ца Сто­ја­но­вић

Про­фе­сор Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Ник­ши­ћу, Уни­вер­зи­тет Цр­не Го­ре



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Покушаји успостављања таквих савеза су „штетни и контрапродуктивни“ за регионалну безбедност, изјавио је руски председник


САД и њихови савезници покушавају да принуде Пекинг због његових веза са Русијом, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков

Матуш Шутај Ешток назвао је осумњиченог „вуком самотњаком“ незадовољним политиком Братиславе


Владимир Путин је изјавио да сарадња између Пекинга и Москве не представља претњу за друге нације


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА