BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Како сам толико омануо

07.08.2015. год.
Бернар-Анри Леви је одмах схватио да су Срби за све криви и да њих нема све би на Балкану, а можда и у Европи, било како ваља. Да сам и ја то схватио, све би друкчије било. Можда бих и Оскара добио


Днев­ник Еми­ра Ку­сту­ри­це пи­сан је 1994. го­ди­не. „По­ли­ти­ка” је од на­шег пр­о­сла­вље­ног умет­ни­ка и ко­лум­ни­сте до­би­ла екс­клу­зив­но одо­бре­ње да из ње­га пре­не­се за­бе­ле­шке ко­је се од­но­се на пе­ри­од у ком су јед­на зе­мља и јед­на иде­о­ло­ги­ја већ до­жи­ве­ле слом, а он сни­мао филм „Ан­дер­гра­унд”, ко­ји је мо­жда нај­по­тре­сни­је све­до­чан­ство о рас­па­ду Ју­го­сла­ви­је. У Днев­ни­ку се, по­ред бе­ле­шки о по­зна­тим са­вре­ме­ни­ци­ма, на­ла­зе и за­пи­си и раз­ми­шља­ња о но­вом свет­ском по­рет­ку и рас­па­ду би­по­лар­ног све­та

                                                                   *    *     *    *

Лето 1995.

Добио сам другу Златну палму! Обистиниле су се моје приче о природном и формалном. Била је то велика пљачка усред највеће престонице филма. „Либерасион“ је на насловној страни објавио моју слику и похвале „Андерграунду“, док су се у углу видјеле слике француских војника у униформи УН које је Ратко Младић везао за бандере. Критичари и хипнотисани филмски радници су моју муку претворили у тријумф.

Само је „Монд“ читаву ствар окренуо наопачке. На насловној страни француске „Правде“ освануо је чланак „Обмана Кустурица“.

Није то био само знак да мени истиче рок. Много пута сам у Француској побјеђивао, моји филмови су се вртили по биоскопима и, како тамо воле да кажу, постао сам култни редитељ, мезимче Канског фестивала. Али ово сада је био политички проблем, одмазда за један текст у коме сам се пред фестивал супротставио Бернар-Анрију Левију.

Ко су људи који стоје иза напада на Андерграунд?

Муке по филозофу

Француски филозоф БХЛ (Bernard-Henri Lévy) још 1993. постао је пријатељ мог родног града, а ја сам брисан са списка грађана Сарајева. Академија за науку и умјетност Босне и Херцеговине додијелила је БХЛ-у почасно мјесто и тако је француски филозоф постао крема интелектуалне Босне и Херцеговине. Почасну столицу у кафани „Шеталиште“ сам себи је одредио. Кажу да је великан француске филозофске мисли, БХЛ, шетајући Сарајевом, примјетио овај живописни угоститељски објекат пропалог предузећа „Балкан“ и није могао да одоли његовој посебној љепоти. Било је опирања међу гостима, мојим старим пријатељима. Они су погрешно, из пријатељства према мени, сумњичаво гледали на појаву БХЛ-а. Међутим, надахнути француски богаташ је врло брзо и посљедњег невјерног Тому успјешно демантовао. Кажу, снаш’о се БХЛ право. Лафчина онако изгледом, фино се носи, има добре провале, а коке га воле. Нико га не прозива, нити се ко усуђује да из трбуха изговара његово име. Сви су са њим срећни, а они најприврженији питају филозофа:

– Што, ба, ниси раније дош’о? Кад би било више таквих к’о што си ти, на свијету не би било ратовања!

Он, онако скроман, шути. Али кад проговори, кад се нашали, сви попадају под сто. Од шеге. Ма, права раја, нема, право чудо. Златоусти. Јест да се носи ’нако мало раскопчано, а и рутав, али, брате, скроман.

– Немојте, људи, претјеривати – каже француски филозоф – нисам ни ја савршен.

Било је злих језика који су говорили:

– Људи, он је један од најбогатијих Европљана. У њега отац контролише већину француских шума! Њему је важно да се појави на телевизији из перверзних разлога. Све чини како би намицао тираж својим књигама и очувао богатство свога оца. Намигује муштеријама са телевизије кад прича о неправдама над малим народима. То је њему реклама. За њега само једна ствар важи: Мораш бити актуелан! Он је малигни нарцис.

Ја тим злим језицима никада нисам повјеровао. Растао сам уз просвјетитељске идеје и мени је долазило да се смрзнем колико далеко може да оде људска завист. За разлику од злих језика, одлучио сам да ставим тачку на своју мрачну прошлост. Због тога што сам схватио како је овај мирољубиви, али и фотогенични човјек, БХЛ, пронашао кључ, тајну мирођију за свијет Сарајева. Он је препознао сарајевску жељу да се одржи мултиетнички живот и тамошњу спремност да се, ако треба, и живот жртвује. БХЛ је, такође, био спреман да погине за мултиетнички живот Бе-Ха. Мени је остало да лупам главом о зид одгонетајући тајну: одакле један странац покаже толико љубави и разумијевања према мом родном граду, а како ја толико оманем? Осјећао сам се као Теофан Грк који је за своје ружне особине био кажњен да преписује Библију до изнемоглости.

Кад хуманиста ћути

Као прво, Леви не поставља сложена питања као ја. Бори се срцем за правду и мир и не приступа стварима рационалистички као ја. Он нема задњих мисли, као што тврде зли језици. Далеко било да он користи босанске Муслимане за неку, недајбоже, тржишну намјеру. Најгори су они који се питају што не иде у Израел да се тамо бори за муслиманску ствар. Какве то везе има, човјеку је ближе Сарајево, а четници су гори од израелске војске. Чуј, „намигује муштеријама док прича о страдању Муслимана“. Као важно му је да буде што више на телевизији. Да буде актуелан. Боже ти мене сачувај. Знам психологију глумаца и људи који наступају на ТВ. Намјере Левија су јасне. Због тих знања сада могу лакше да уочим и своје грешке. Снимио сам те несрећне филмове, само прва два филма ваљају, покушавао да уносим непотребне разлоге за људске глупости, тражио узроке, чачкао по историји на старомодан и отрцан начин, и шта већ све нисам радио! Он, брате, човјек одмах схватио да су Срби за све криви и да њих нема све би на Балкану, а можда и у Европи, било како ваља. Да сам и ја то схватио, све би друкчије било. Можда бих и Оскара добио. Овако, шта је – ту је. А оно што је важније, знајући да су Срби криви, Леви никада није предложио, рецимо, да их све треба побити! Или протјерати у Русију, како су многи бивши суграђани пожељели. Ђе су толики аутобуси, ђе је та режија. Јер када су посљедњи Срби обавили самоетничко чишћење из Хрватске, скоро двјеста хиљада људи је гиљало, милило аутопутевима. Шта би било ако свих осам милиона Срба крене на пут да попуни шупљине Русије? Нема те туристичке организације која би се прихватила тако компликованог посла. Ту би, ја сам сигуран, БХЛ ишао у вијетнамки драп боје и сваком Србину појединачно нудио смјештај у његов кући.

Какав велики човјек, зна да прашта! Кад треба да се глас овог човјека чује, он проговара. На телевизији, углавном. Када треба да ћути, он ћути. Такође на телевизији. Само што он то мудро чини. Када су сви Срби протјерани из Хрватске, он се није оглашавао. Ја сам, опет погрешно, чекао да овај хуманиста проговори и опет се показало како сам ја обична незналица. Када хуманиста ћути, значи да за то има великог разлога. Када је 250.000 људи, Срба, протјерано из Хрватске у највећој акцији етничког чишћења у балканском рату, Леви је схватио да је то „самомотивисано етничко чишћење“. Зато је и ћутао, а ја сам свуда истицао да је то завршница нацистичке политике коју су започели усташе. Нема мени помоћи.

Емир Ку­сту­ри­ца,



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА