Двадесет година од Олује

Сутра се навршава 20 година од почетка хрватске војне акције „Олуја” која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске.

У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као Дан победе и домовинске захвалности за акцију „Олуја” којом су под хрватску управу враћени последњи делови територије под контролом припадника србских војних јединица. Од 2000. тај дан се обележава и као Дан оружаних снага Хрватске.

Одлуком хрватских власти ове године Олуја ће се славити два дана - војном парадом 4. августа у Загребу и централном прославом 5. августа у Книну.

У Србији ће 5. август, одлуком Владе Србије, бити Дан жалости.

Два дана уочи прославе ове годишњице у Книну је постаљен споменик бившем председнику Хрватске Фрањи Туђману.

Акција „Олуја” почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа обране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, односно на Републику Српску Крајину. Дан касније, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу.

У операцији „Олуја” учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно србско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко Републике Српске кренуле ка Србији.

Власти у Србији су избегличке колоне упућивале у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину Косово.

Војна акција „Олуја” убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Нема прецизних података о жртвама. По неким изворима, у акцији хрватске војске „Олуја” нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло укупно 677 цивила.

Документационо-информативни центар „Веритас” у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба од којих 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце.

Командант Главног штаба Хрватске војске Јанко Бобетко изјавио је у августу 2001. загребачком Јутарњем листу да је он аутор плана акције „Олуја” и да је војни врх с тадашњим председником Хрватске Фрањом Туђманом ту операцију припремао две године.

Оптужницу против Бобетка Хашки трибунал отпечатио је 2002, али га хрватске власти нису изручиле том суду и он је до смрти 29. априла 2003. све време био у загребачкој болници.

Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију „Олуја” у току, али да нису биле „умешане у планирање или извођење те операције”. То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да верује да су хрватске власти биле умешане у злочине.

„Нико не може порећи да су се злочини након 'Олује' догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба”, рекао је Галбрајт.

Четири године касније Галбрајт је тој телевизији, поред осталог, рекао да је он 1. августа 2005. пренео поруку своје владе тадашњем председнику Туђману да се не противи војној операцији Хрватске.

„Но јасно сам притом упозорио Туђмана да се морају заштитити србски цивили, али се он на та упозорења оглушио”, рекао је Галбрајт у изјави тој телевизији и истакао да САД нису одобриле операцију чији је циљ био протеривање србског становништва”.

За време Туђмановог режима хрватске власти су негирале оптужбе о етничком чишћењу и одбијале сарадњу с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника. Званични став Хрватске био је да није било разлога да Срби који нису били умешани у ратна дејства напусте то подручје.

У међувремену су хрватске власти прихватиле сарадњу и Хашком суду су доставиле на десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција „Бљесак” и „Олуја”.

Тужилаштво хашког Трибунала одустало је од подизања оптужница против генерала Петра Стипетића који је командовао војним акцијама у склопу операције „Олуја” и Мирка Норца који су саслушани у статусу осумњичених.

Норац је у Хрватској раније осуђен на 12 година затвора, што је касније смањено за годину дана, због ликвидације најмање 50 србских цивила на подручју Госпића и Карлобага 1991, а у мају 2009. осуђен је на седам година затвора за ратне злочине над цивилима у војној акцији Медачки џеп 1993. године.

Врховни суд Хрватске потврдио је ослобађајућу пресуду за исти злочин бившем генералу Рахиму Адемију.

Хрватска влада је почетком јула 2003. саопштила да је примила извештај државног тужиоца о кривичним пријавама и поступцима против извршилаца злочина након војне акције „Олуја”. Оптужене су 3.792 особе, а против већине су донете пресуде.

Априла 2011. Хрватска радио-телевизија (ХРТ) објавила је податке Државног тужилаштвг Хрватске (ДОРХ) да су током и непосредно после „Олује” почињена 24 ратна злочина у којима је убијено 156 особа, као и да је за те злочине процесуирано само десет бивших припадника хрватске војске и полиције.

Више невладиних организација из Хрватске је, такође, у априлу 2011. подсетило на некажњене злочине током и после акције „Олуја” када је, како наводе, убијено више од 600 цивила. ;

Хашки Трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине који је био командант те операције.

Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Годину дана раније том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције „Олуја”.

Априла 2011. Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. ;

У пресуди Анти Готовини хашки Трибунал утврдио је да је операција „Олуја” у лето 1995. била удружени злочиначки подухват на челу с председником ; Фрањом Туђманом, смишљен да протера србско становништво из Книнске крајине, што је био навод оптужнице.

У новембру 2012. Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је Готовину и Маркача кривице за прогон србског становништва из Книнске крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.

Према коначној пресуди операција Олуја није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске крајине. ;

Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.

У Србији је та пресуда изазвала шок и разочарање, а председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић је изјавио да је реч о селективној правди и да је тај суд изгубио сваки кредибилитет. Влада Србије је одлучила да сарадњу са хашким Трибуналом сведе на технички ниво.

Главни тужилац хашког Трибунала Серж Брамерц, такође, је изразио разочарење том пресудом, а бивша главна тужитељка тог суда Карла Дел Понте је изјавила да је „шокирана ослобађајућом пресудом Готовини и Маркачу и истакла да осећа пуну солидарност са србским жртвама над којима је почињен злочин”.

Бивши председник Хрватске Стјепан Месић изјавио је, при крају свог мандата, да су Срби из Хрватске највеће жртве протеклог рата јер су се повлачили заједно с војском и у Хрватској оставили све што су имали.

И његов наследник Иво Јосиповић је уочи 15. годишњице „Олује” изјавио да жали због жртава у тој војно-полицијској акцији али да саму акцију нико не сме да доводи у питање.

Загребачки жупанијски суд првостепено је прошле године ослободио бивше специјалце Фрању Дрљу и Божу Крајину за убиство шесторо старијих србских цивила у августу 1995. у Груборима.

У мају прошле године у Загребу је саопштено да су идентификовани посмртни остаци 19 особа српске националности ексхумираних из заједничких гробница у неколико хрватских жупанија, пронађених после акције „Олуја”, а у јуну ове године идентификовано је 12 тела страдалих Срба током оружаних акција на тлу Хрватске. ;

Из регистрованих гробница на територији Хрватске, од 2001. до 2014. ексхумирани су посмртни остаци 1.053 жртава српске националности страдалих у акцијама хрватске војске и полиције „Бљесак” и „Олуја”. ;

Бета