BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Србски водич и за руску цркву

Србски водич и за руску цркву
05.07.2015. год.
Књига архиђакона Христифора Жефаровића била је дуже од два века бестселер православцима. Дело без којег поклоници нису кретали на путовање у Јерусалим и Свету земљу


Најтиражнији туристички бедекер који су 18. и 19. веку користили сви православни поклоници на путовању у Свету земљу направио је Србин, архиђакон Христифор Жефаровић “Илирико-расијански (србски) обшчи зограф”. Пре 270 година, у јулу 1745. овај сликар, графичар, национални радник и помало обавештајац кренуо је на ходочаснички пут у Јерусалим из Беча преко Србије.

По повратку изрезао је бакарне графичке плоче и из бечке штампарије Томе Месмера потекли су први примерци првог модерног туристичког водича с кратким описима и цртежима атракција које треба обићи. Издавач ове, за своје доба, револуционарне књиге био је такође Србин, јерусалимски архимандрит Симеон Симоновић. Тада се налазио на челу чувара Христовог гроба, тајанственог братства одабраних православних монаха који од 4. века бдију над Црквом васкрсења у Јерусалиму.

Видевши како се србски ходочасници с Жефаровићевим бедекером добро сналазе у Светом граду грчка и руска црква наручиле су издања за своје поклонике. На њима је било наглашено србско порекло књиге, што је донело огроман углед народу који је чувао национални идентитет, упркос томе што му је матица Србија била под турском окупацијом.

Жефаровићеву “путовођу” куповали су и они који нису могли да физички оду на пут, али су духом обилазили Свету земљу. Овај водич преведен на руски, грчки, па чак и турски језик постао је бестселер и штампан у великим тиражима све до средине 19. века. Он је постао водич инспирација младим Србима да се запуте у далеке пределе, о чему сведоче и бројне јерусалимске иконе у србским крајевима доношене као поклон с хаџилука. Поклоничка путовања имала су осим духове и културне димензије и много тајанственију дипломатску и обавештајну сврху. “Описаније града Јерусалима” ношено је у манастире по Србији као подстрек одржању духовности и идентитета као и чувенија “Стематографија” у којој је Жефаровић лукаво и поред бечке цензуре као свеце објавио цртеже Немањића и грбове србских земаља. То је разбуктало национални понос Срба, па је књига била забрањивана, што ју је учинило још привлачнијом.

Књиге и графички листови, постери и плакати свог доба били су средство медијског рата у тешком времену притиска Хабзбурга на Србе да се поунијате и промене идентитет. Патријарх Арсеније Четврти Шакабента одабрао је необичног уметника да путем штампане речи и слике брани српску духовну баштину.

- Патријарху је било јасно да је графика моћно средство за пропагандне циљеве и да ће путем Жефаровићевих бакрореза моћи учвршћивати православље у изузетно неповољној средини. При томе, разумљиво, православље није било само религиозно осећање већ и национално-политичко уверење. Бакрорез је, у ствари, мудро смишљени политички плакат - наводи академик др Динко Давидов. - Он се највише бавио Жефаровићевим радом и Србима у Јерусалиму уопште, од Светог Саве наовамо.

 

 

 

 
Наиме, најсветији град јудео-хришћанства на чијем се једном брду налазио Соломонов храм с Ковчегом завета, а на другом је разапет Христ постаје поклонички, културни и дипломатски центар у 4. веку. Тада царица Јелена, мајка императора Константина Великог открива Голготу и крст на коме је Христ страдао, као и пећину из које је васкрсао. Изнад тих места први император хришћанског Рима подиже велелепан храм. Сваки следећи освајач Јерусалима, од Арапа до папских крсташа, зидао су своје богомоље. Срби се укључују у ту шарену верско-културно-дипломатску заједницу после добијања аутокефалне цркве.

- У историји србског народа може се наћи доста вести о везама са Јерусалимом који су имали видних одраза на нашу старију културу и уметност. Додири Срба са Јерусалимом потичу још од првог одласка Светог Саве у Палестину. Први србски архиепископ, писац и дипломата основао је онде неколико монашких колонија а из практичних хаџијских разлога купио је од Латина манастир Светог Георгија - наводи др Давидов.

Затим је откупио манастир Светог Јована Богослова на Сиону, где су живели србски монаси а посећивали су га поклоници из свих словенских земаља, најчешће из Русије.

 

- Боравак Светог Саве у Јерусалиму није имао само ходочаснички карактер већ далеко дубље побуде и разлоге. Тек признатој аутокефалној србској цркви било је потребно искуство старијих цркава, поготово оних за које су били везани уметници које је србски архиепископ желео да упозна и да нешто од тог богатог црквеног и културног живота пренесе у младу српску цркву и државу - наводи др Давидов.

Краљ Милутин је у 14 веку после успешно вођених ратова против Персијанаца и Турака подигао у Јерусалиму манастир посвећен Светим арханђелима Михаилу и Гаврилу. После пропасти средњовековне српске државе издржавали су га србски деспоти из Угарске, а потом руски владари. У 17. веку за време јерусалимског патријарха Теофана србски манастир је потпао је под повлашћену грчку црквену власт. 


ЈЕРУСАЛИМ ТРАЖИО ПОМОЋ ОД СРБА

ЈЕРУСАЛИМСКО-српске везе у 17. веку посебно однос између јерусалимске патријаршије и будимске епархије уверљиво обележава писмо патријарха јерусалимског Доситија из 1640. којим умољава будимске Србе да и убудуће дају милостињу за Свети гроб.

 

 

- Ово писмо доказује и да је у Будиму било имућних Срба православне вере и пре Чарнојевићеве сеобе - наводи др Давидов.

НИСУ СЕ ПЛАШИЛИ НИ ТУРАКА

СРПСКИ поклоници су наставили да путују у Јерусалим за турске владавине. Јеромонах Саватије из манастира Хопова донео је 1607. из Јерусалима псалтир који је тамо за њега преписан, а он је у њему записао шта је све видео у Светој земљи. У рукопису из манастира Никољца постоји сличан опис али и топографска скица Јерусалима с обележеним местима које поклоници треба да посете. Посебно су занимљиве путне белешке митрополита Михаила Николајевића Кратовца из 1657. који је важио за трезвеног човека, али и обавештајца руског цара. Он је покуша да испита природу светог огња у цркви Светог гроба и утврдио да није истина прича да он не пече: “Ја сам пробао и испитао овај огањ и он исто пали као и сваки огањ”.

Борис Субашић,



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА