Да ли ће Република Србска расписати референдум и вратити одузете надлежности?

Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је одлучено да ће бити упућена иницијатива за одржавање посебне седнице Народне скупштине Републике Српске на којој ће се одлучивати о расписивању референдума о раду Суда и Тужилаштва државне заједнице БиХ.

Додик је потврдио је да ће питање о којем ће се изјашњавати грађани Српске на референдуму бити "Да ли прихватају наметнуте законе високих представника у прошлости, посебно о Суду и Тужилаштву БиХ и да ли прихватају да се у Србској примењују одлуке тих државних правосудних институција".

Референдум би требао бити одржан у првој седмици септембра.

Ова иницијатива о расписивању референдума је замрзнута 2011. године када је Бањалуку посетила висока представница Кетрин Ештон.

Представници парламентарних опозиционих странака нису присуствовали састанку на коме је донешена одлука јер је, како се наводи у заједничком саопштењу СДС-а, ПДП-а и НДП-а, питање референдума често злоупотребљавано од стране Додика и СНСД.

У саопштењу се наводи да „Савез за промене не жели да буде дио игре Додика и СНСД-а,  посебно имајући на уму да  Додик најављену иницијативу о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ може покренути и без нас, јер за то има скупштинску већину, као што је то имао и када су гласовима СНСД у Парламенту БиХ раније изгаласани закони о постојању Суда и Тужилаштва БиХ.“

Врућ кромпир о предавању и укидању надлежности Републике Српске за које су одговорни  данашња и позиција и опозиција, једни другима стално пребацују. Поред преноса и укидања надлежности Републике Српске у вези стварања Суда БиХ и Тужилаштва, постоји још много веома важних одузетих или предатих надлежности, а као што су одбрана и финансијски, а који је управо предала данашња опозиција. Стога, о невиности у предавању надлежности Републике Српске не могу причати ни једни ни други, те је потребан је један општи политички консензус свих политичких опција у Републици Србској у циљу искреног деловања у корист Републике Српске и враћању њених одузетих надлежности.

О овој проблематици и евентуалном референдуму разговарали смо са војнополитичким аналитичаром, пуковником Гостимиром Поповићем.

Гостимире, председник Републике Српске је најавио референдум, о могли бисмо рећи, враћању надлежности Републике Српске. Са друге стране, опозиција скептично гледа на то. Амбасада САД је саопштила да Република Србска нема овлаштења да решава питања која су на нивоу државне заједнице. Какво је Ваше мишљење, да ли је дошло време да се враћају отете надлежности Републике Српске?

Иницијатива и одлука председника Републике Српске је дошла у време када је морала доћи. Дакле, актуелни председник и тадашња висока представница за безбедност у ЕУ је направила велику подвалу са структуралним дијалогом када је требао бити одржан референдум и РС је доведена у позицију да нема другог излаза осим референдума. Дакле, то је једна од надлежности која се треба враћати, а то је први корак. Сваки пут од 1000 километара почиње првим кораком. Дакле, иницијатива је дошла у право време, и на неки начин врло добро темпирано да председник крене са иницијативом. Предлог је добар, да се одлучи и да се одржи референдум. Са друге стране, могу се очекивати претње, притисци и уцене, а чега све не може бити од преставника међународних организација и војних снага. Народ у Републици Србској према проценама озбиљних аналитичара већ је малтене 105% за тако нешто, али је питање како ће се други понашати. Врло је карактеристично понашање опозиције и она ће покушати на сваки начин да направи неку врсту опструкције, скепсе или осталог. Уместо да заједно са Председником, Народном скупштином РС и Владом крене управо у ту акцију враћања надлежности и враћања у уставне оквире, јер се на тај начин једино може опстати и градити будућност.

Када говоримо о брзом реаговању амбасаде САД у Сарајеву, они и даље настављају по свом. За њих Република Србска нема никаква права, а да не говоримо о праву на референдум. Када се говори о томе, да ли ентитет има право на нешто, што је „на државном нивоу“ то није никако на државном, него на заједничком нивоу и колико год има Федерација БиХ, толико има и Република Србска. Амбасада САД ће почети сада вршити притиске. Обилазиће градове и општине, вући ће за уши, завртати мишиће представницима опозиције, а можда и позицији. И поред тога, то не сме да обесхрабри Председника, Народну Скупштину и Владу да истрају у врло значајном послу.

Да ли је дошло време да се политичари Републике Српске, и опозиција и позиција, уједине и истрају у враћању свих одузетих и предатих надлежности Републике Српске, па на крају крајева и укидање Оружаних снага БиХ које нису предвиђене „Дејтоном“ и евентуално враћање Војске Републике Српске или стварање нове безбедносне структуре на нивоу Републике Српске, па и враћање финансијског система?

Не да је време за то. Није више „5 до 12“ него је „12 и 5“. Ови људи из опозиције би морали да схвате да коначно једино у Републици Србској они могу да опстану. Дакле, сада се личне сујете, препуцавања, неодговорне изјаве и све остало треба оставити по страни и кренути у активности враћања свих надлежности. Једна од њих је, поново и враћање одбрамбеног система Републике Српске који ће успут Републику Српску много мање коштати и бити много више ефикаснији. Сада имамо нешто што личи на оружане снага у Сарајеву које су велики произвођач скандала и врло велики потрошачи новца – нису никоме потребни. Једноставно и то је једна од области на којима треба радити. 

Први корак са правосуђем је заиста неопходан и њега треба истерати колико год је могуће до краја и надам се да неће првим летом Федерика Могерини доћи у Бањалуку да би опет подвалили нешто институцијама Републике Српске. Поучена са таквим искуством, Република Србска не би требала ни по коју цену да одустане од изјашњавања народа на референдуму.

Да будемо коректни, данашња и опозиција и позиција су предавале и уступљивале надлежности Републике Српске на ниво државне заједнице БиХ. При сваком отварању неког битног политичког питања, једни другима пребацују да су управо они предали надлежности. Наравно, нама је познато ко је и када предавао надлежности. И опозиција и позиција. Шта је потребно да коначно почну заједнички деловати и да престане тај већ примитивни оптуживачки однос једних против других. Па рецимо, нека свако врати надлежности које је и предао.

Када говоримо о „гресима“ и позиције и опозиције, јасно је да их и једни и други имају. Неко мање, неко више. И они су свесни да их имају. Али, озбиљни људи када мисле унапред, те све „грехе“ остављају иза себе и мисле шта треба унапред урадити. Дакле, тај принцип „узимала-давала“ се мора напустити и заједно тражити начин, а један од начина је и референдум, а да би се дошло до коначног стратешког помака. И једни и други имају своје грехе из прошлости и за те грехе треба једноставно заједнички рећи: „Сви смо грешили, идемо даље. Сада радимо за добробит Републике Српске!“.

Међутим, то је лако теоретски рећи, јер ментални склоп доброг броја људи и позиције и опозиције је такав да се понашају као „француске собарице“. Не понашају се у интересу народа и не гледају на одређена питања дугорочно. Надам се да ће бар сада наћи неку резултанту, барем доњи праг где ће на неки начин доћи до остварења одређених циљева и да се крене у враћање надлежности. Према мојој процени, број заједничких институција не треба дубе већи од шест и у том смислу треба ићи.