Атмосфера (не)добросуседства

Отказивање посете појачава међудржавне и регионалне тензије. Добро је да дође до сусрета јер они релаксирају односе, али не у натегнутој атмосфери.

Председник Србије Томислав Николић не путује сутра у Сарајево како је то раније било најављено, потврђено је у Председништву БиХ. Разлог одлагања није наведен, али му је претходила изјава босанског члана председништва Бакира Изетбеговића да се Николићева посета одложи за „повољније политичке околности“.

Околности у којима је требало да се одвија Николићева прва званична посета Сарајеву заиста нису баш најбоље — хапшење Насера Орића, али и предлог Резолуције Велике Британије о Сребреници у Савету Безбедности Уједињених нација и у Европском парламенту. Томе треба додати да би, мада је председник раније рекао да неће ићи у Поточаре 11. јула, његова посета ипак прошла у знаку обележавање 20 година од дешавања у Сребреници.

Саговорници Спутњика имају подељено мишљење о томе да ли је боље да је Николић отишао у Сарајево како је планирано или је боље што је посета одложена.

Пат позиција

Милош Шолаја, професор међународног права на Факултету политичких наука у Бањалуци, сматра да је отказивање посете контрапродуктивно, посебно јер је она раније заказана.

„Догађаји који су се у међувремену десили су више правне природе, иако имају политичку конотацију и у том смислу би било далеко боље да се та посета догодила, јер нису у питању само односи БИХ и Србије, то је нешто што утиче и на регионалну ситуацију и безбедност. Отказивањем посете се, у том смислу, све могуће међудржавне и регионалне тензије појачавају“, оцењује Шолаја.

Александар Попов, координатор „Игманске иницијативе“ ситуацију назива „пат позицијом“ која пада баш уочи годишњице Сребренице, где се, како каже, дигла температура и политичке калкулације око најављене резолуције.

„Било би далеко боље да се ова посета дешава у једној бољој атмосфери. По мени је добро да дође до сусрета, јер они увек релаксирају односе, али ни сам нисам сигуран да ли је боље да је до сусрета дошло у натегнутој атмосфери или је боље што је одложена“, каже Попов.

Где је власт у Босни?

Шолаја каже да Изетбеговић има доста ровиту ситуацију у својој странци и да можда у том контексту сагледава ову посету.

Наравно да би посета Николића Сарајеву ублажила ситуацију, јер би могло да се у директном разговору изнесу ставови у погледу и Насера Орућа и резолуције у Сребреници“, каже Шолаја.

Попов, с друге стране, напомиње да је ситуација у БиХ ионако лоша и да је већ је „превише карата на столу“.

„Ово је година у којој се покушала ставити тачка на један лош тренд који се дешавао у Босни и Херцеговини, где се једноставно није знало где је власт. Власт је и у ентитетима и у кантонима и у дистрикту Брчком, где је то тако постављено дејтонским устројством, међутим на централном нивоу власти нема. Или је крајње безначајна“, објашњава Попов.

Поред тога што је одбио позив да присуствује обележавању двадесет година од злочина у Сребреници, председник Николић је у јуну прошле године одбио и позив званичника БиХ да отпутује у Сарајево на обележавање почетка Првог светског рата, уз објашњење да не може да иде тамо где ће неко да оптужи његов народ.

Током посете Босни и Херцеговини, Николић је требало да посети и Бањалуку. Још се не зна да ли је и ова посета отказана.

Бранкица Ристић,