Праве паре, а немају запослене

Годинама уназад српску привреду карактерише податак да више од четвртине привредних друштава чине фирме које послују без запослених.

Број таквих предузећа сваке године је све већи, а према последњим објављеним подацима око 30.000 компанија у Србији нема запослених.

Највећи број фирми без радника послује у области трговине, док се највећи профит остварује у сектору продаје струје и рударству.

Многе од њих бележе губитке у пословању, велики број друштава је у стечају и ликвидацији, али међу њима има и оних које остварују милионске профите.

Према подацима Агенције за привредне регистре, међу фирмама које немају евидентиране запослене, највећи профит од 26,6 милиона динара остварило је предузеће које се бави продајом електричне енергије, „Енерџи суплај енд трејд“ из Београда.

Позната компанија „Ушће шопинг центар“, која такође послује без запослених, остварује приходе од око 10 милиона евра. Власник те компаније која је у АПР-у регистрована за изнајмљивање некретнина је холандска фирма „Балкан рил естејт“.

Оснивање и пословање фирми без запослених законски је дозвољена могућност, с обзиром на то да постојање запослених није услов за оснивање и регистрацију.

Председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић у разговору за Спутњик истиче да је пословање фирми без запослених веома присутан тренд.

„Углавном се ради о фирмама које пружају неке интелектуалне услуге или фирмама које се баве трговином на велико, заступањима, консалтингом. Од њих држава углавном нема неких битних користи“, каже Атанацковић.

Он истиче да се неретко ради и о такозваним фантомским фирмама, које се оснивају због прикривених намера послодаваца.

„Велики број тих фирми оснива се из нелегалних разлога и зато је неопходно да држава врши појачану контролу и надзор. Углавном се ради о манипулацијама које се врше ради прања новца. Приказује се неки наводни промет који није остварен, приказују се неке наводне фактуре за, на пример, маркетиншке услуге које нису никада дате, за које је тешко констатовати колико заиста вреде“, додаје Атанацковић.

„У последње време је честа пракса и оснивање такозваних ’ћерки фирми‘, које углавном немају запослене. Између једне и друге фирме прослеђују се фактуре за одређене услуге или се практично дели профит, односно пребацује се профит са матичне на ћерку фирму“, објашњава Атанацковић.

Истовремено, због кризе потраживања, многе фирме се због сопствених и великих дугова које не могу да наплате од других фирми, налазе у ситуацији да им прети блокада. Због тога отварају резервна предузећа да би се некажњено извукле из дугова. Они своју презадужену фирму наменски гурају у стечај, а претходно све што је вредно преносе на новоосновано предузеће, најчешће без запослених.

Из године у годину, број предузећа која немају запослене значајно расте, а најновији подаци у том погледу биће познати током лета, после анализе завршних рачуна за 2014. годину, за чију предају по новом закону рок истиче 30. јуна.