Хочевар: Не треба негирати злочине

Папа Фрања боравиће у Сарајеву у суботу 6. јуна. Поглавар католичке цркве у Босну и Херцеговину не долази само као верски поглавар, већ и као први човек Ватикана. Папа долази најпре као ходочасник мира, каже за Спутњик београдски надбискуп, Станислав Хочевар.

Иако Католичка црква инсистира на томе да папа не иде на оваква путовања као државни поглавар, јер је та димензија секундарна у односу на димензију пастира универзалне цркве, папа ће у Сарајеву и радити. Очекује се да ће упутити и врло конкретне поруке политичким лидерима Босне и Херцеговине. Вернике ће окупити на миси на стадиону Кошево, којој ће присуствовати и две хиљаде људи из Србије. Са њима ће бити и надбискуп београдски, Станислав Хочевар, који за Спутњик каже да је папина посета благотворна за цео регион.

Он подсећа да је у историји дошло до правног нејединства, али да католичка и православна црква имају исти садржај вере, само различите вањске форме служења и организације. Са доласком глобализације врло је важно да хришћанство опет покаже јединство срца и душе, јер папа није само правна институција“, каже Хочевар.

„Важно је да постоји један морални ауторитет, неко ко једноставно носи у свом срцу, у свом разуму, бригу за читаво човечанство. Логично је да су се развијале аутокефалне цркве, али ви треба да знате да и те цркве имају неку повезаност, иначе не би могле бити праве цркве, уколико међу њима нема јединства“, каже београдски надбискуп.

Коментаришући тврдње да је за разумевање ситуације на Балкану предност то што папа долази из Латинске Америке, Хочевар каже да за разумевање компликованих односа на Балкану није толико важно одакле је папа, то су психолошки, а не суштински моменти, каже, али ипак верује да карактер папе увек  има своју улогу. Хочевар сматра да је Балкан одавно требало да доживи сусрет папе са Београдом.


„Тужна је чињеница да је данас број хришћана у граду на Миљацки готово занемарљив, те папин долазак доживљавамо и као охрабрење и признање постојаног сведочанства преосталих верника Христове вере у Сарајеву“, указао је владика Григорије.


„Не само због католика, који су ту у мањини, већ зато што је инстутуција римског епископа, инстутуција дијалога и ништа друго није овде свима нама толико потребно као промовисање дијалога, разумевања, сарадње. Када бих ја био политичар, када бих могао да утичем одавно бих позвао Светог оца, јер тиме нико ништа неће изгубити, сви ће само да интензивирају свој сопствени идентитет“, каже Станислав Хочевар.

Коментаришући тезу која се у Србији често може чути од представника цркве и појединих интелектуалаца, да папа у Београд може да дође само преко Јасеновца и да Ватикан треба да се коначно одреди према злочинима чињеним над Србима у том логору, Хочевар каже да то питање мора да буде решено ревидирањем историје и искреним дијалогом.

„Унутар циркулације дијалога, сви злочини ће добивати, не само већу тежину, већ и прилику како се превазиђу, како их не треба негирати, већ решити. Решити се може тако да се потражи историјска констатација шта је заправо било, ако је потребно да било ко коме нешто надокнади, ако је нанео штету другом, а уједно цркве треба да снагом љубави помогну свим људима  да у праштању идемо даље.“

Очекује се да ће папа током боравка у Сарајеву  инсистирати на успостављању регионалног мира, међуреглигијског и међухришћанског дијалога. Посети ће присуствовати 54 представника Српске православне цркве, које ће предводити епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије. Папа ће разговарати и са представницима  исламске и јеврејске верске заједнице.

Долазак папе у Сарајево је важан првенствено за Католичку цркву, а његов сусрет са православнима  је догађај који буди наду и шаље охрабрујућу поруку“, изјавио је владика захумско-херцеговачки Григорије који ће предводити делегацију од 54 представника СПЦ током посете папе  Сарајеву.

„И политичка тежина коју као председник једне мале али утицајне државе поседује, такође је нешто што се подразумева као један од аспеката сваке његове мисије“, поручује владика и истиче да је долазак папе, на плану међухришћанског дијалога  веома подстицајан и за Православну цркву.

Сенка Милош,