Ђурић: Повратак имовине услов за масовнији повратак на КиМ

Приштина не подстиче повратак расељених, сматра директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић. Он верује да ће се ступањем на функцију србских судија и повратком узурпиране и уништене имовине створити услови за масовнији повратак.

Ђурић је, на округлом столу поводом завршетка пројекта „Подршка спровођењу стратегија за интерно расељена лица, избеглице и повратнике — правна помоћ“, казао да се ради о пројекту који се завршава после две и по године, који је финансиран из претприступних фондова ЕУ, а у оквиру којег је пружена правна помоћ у 5.587 предмета, од којих је до краја затворено 1.856, а и даље отворено 3.731.

Он сматра да је битно да се овај пројекат и даље финансира како би се помогло расељенима са Косова и Метохије, пошто се 90 одсто предмета којима се бавио пројекат односи на њих.

Према његовим речима, интерно расељеним лицима је пре свега пружана правна помоћ у предметима за надокнаду уништене или противправно узурпиране имовине, али и због неисплаћених надокнада за рад у предузећима на Косову и Метохији.

„Број предмета на којима се радило, захваљујући донацији ЕУ, и број људи којима је пружена правна помоћ је огроман и тиме можемо бити задовољни. Међутим, веома мали број интерно расељених лица пред косовским правосуђем је нашао лек и правду“, констатовао је Ђурић.

Он је истакао да су интерно расељени са Косова и Метохије пријавили да је потпуно уништено више од 34.000 стамбених објеката, те да нису успели да остваре компензацију, додајући да се на Косову наставља некажњено уништавање имовине, спречава повратак и да се илегалним поступцима опструира повратак и легализује узурпација имовине.

Међународна заједница, како је подвукао Ђурић, не сме да дозволи несметану легализацију отете имовине и да се расељени терају да се интегришу у живот у централној Србији.

Он је нагласио да ће Србија бити савезник међународној заједници и институцијама самоуправе у Приштини, од којих очекује велики ангажман у наредном периоду на успостављању мултикултуралности, толеранције и инклузије на Косову и Метохији.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт указао је да је ЕУ са 2,3 милиона евра финансирала овај пројекат како би помогла у решавању проблема избеглих и расељених лица кроз пружање бесплатне правне помоћи.

Правни тим, како је констатовао, успешно је водио случајеве пред свим судовима на Косову, те је само током овог пројекта решено више од 1.800 предмета.

Ако се саберу сви предмети од 2008. године ЕУ је помогла у решавању, како је додао, више од 2.400 правних случајева.

Комесар за избеглице и миграције Србије Владимир Цуцић указао је да је од јуна 1999. године са Косова у централну Србију дошло 210.000 људи, наводећи податак да од 42.000 Срба, колико је некада живело у Приштини, данас их има свега 26, у Призрену око 20, а у Пећи, Урошевцу, Ђаковици и Вучитрну нема ниједног повратника.